Jupiterov satelit Evropa već decenijama intrigira naučnike, zahvaljujući svojim jedinstvenim karakteristikama koje potencijalno mogu da održe život. Ovaj ledeni mesec, jedan od najvećih Jupiterovih satelita, obavijen je slojem leda koji prekriva tečni okean ispod njegove površine, čineći ga jednim od najozbiljnijih kandidata za vanzemaljski život u našem Sunčevom sistemu.

Iako nema direktnih dokaza da život na Evropi postoji, prisustvo tečne vode, hemijski sastojci potrebni za život i moguće hidrotermalne aktivnosti ukazuju na to da bi Evropa mogla imati uslove slične onima na Zemlji, gde se nalazi život u ekstremnim okruženjima. Očekuje se da će misija Europa Clipper doneti više podataka koji će nam pomoći da odgovorimo na pitanje – da li smo sami u univerzumu ili nas neki oblici života čekaju ispod ledene kore Evrope.

Okean ispod leda

Najznačajnija karakteristika Evrope je njen podzemni okean, za koji se procenjuje da sadrži dva puta više vode nego svi Zemljini okeani zajedno. Iako je površina Evrope prekrivena debelim slojem leda, naučnici veruju da se, zbog unutrašnjeg zagrevanja nastalog gravitacionim silama Jupitera, ispod tog leda krije tečni okean. Ova teorija postavljena je na osnovu podataka dobijenih sa misija NASA „Galileo” i „Voyager”.

Marijanski rov na Zemlji, najdublja poznata lokacija na Zemljinoj kori, nalazi se 11 kilometara ispod površine Tihog okeana, dok ⁣Jupiterov mesec Evropa ima okeane za koje se procenjuje da su dubine veće od 100 kilometara.⁣

Voda je ključni sastojak za život kakav poznajemo, pa je prisustvo tečne vode na Evropi, mada je sama temperatura na površini satelita ekstremno niska, jedan od ključnih razloga zašto ovaj mesec privlači pažnju astrobiologa.

Odakle energija za život

Pored vode, za održavanje života su potrebni određeni hemijski elementi, kao što su ugljenik, azot, fosfor i sumpor. Evropa pokazuje znakove prisustva nekih od ovih hemijskih jedinjenja. Pukotine na površini leda, koje stvaraju karakteristične brazde, verovatno omogućavaju da materijali iz okeana ispod izbijaju na površinu. Analize su ukazale na prisustvo soli, što dodatno podržava teoriju o hemijski bogatom okeanu ispod ledenog sloja.

Jedno od ključnih pitanja jeste da li Evropa ima izvor energije koji bi mogao da podrži metaboličke procese. Na Zemlji, život može postojati i u ekstremnim okruženjima, kao što su hidrotermalni izvori na dnu okeana, gde mikrobi koriste hemijsku energiju umesto sunčeve svetlosti za preživljavanje. Sličan mehanizam mogao bi postojati i na Evropi, gde se energija generiše geotermalnim procesima ispod površine.

Misija NASA planirana za 10. oktobar

NASA već godinama planira misije koje bi temeljno istražile mogućnosti postojanja života na Evropi. Jedna od najuzbudljivijih misija u ovom pogledu je Europa Clipper. Cilj ove misije je da istraži površinu Evrope, njen sastav i geološke procese, ali i da traži znakove koji bi ukazivali na postojanje bioloških procesa u njenom okeanu.

Europa Clipper (ranije poznat kao Europa Multiple Flyby Mission) je svemirska sonda, a ujedno i najveća svemirska letelica koju je NASA ikada razvila za neku planetarnu misiju. Lansiranje je planirano za 10. oktobar ove godine, a letelica bi proučavala mesec Evropu kroz seriju preleta, dok je u orbiti oko Jupitera.

Misija će nositi instrumente za proučavanje debljine ledene kore, sastava okeana ispod nje i za otkrivanje mogućeg „perja“ – oblaka vode i materijala koji bi mogli da izbijaju iz okeana kroz pukotine na ledu. Ove informacije mogle bi da pruže važne uvide u to da li uslovi na Evropi podržavaju neki oblik života, makar na mikrobiološkom nivou.