Električni automobili, bez sumnje, imaju potencijal da smanje emisiju gasova staklene bašte. Treba, međutim, uzeti u obzir ceo životni ciklus električnih vozila kako bismo razumeli njihov stvarni uticaj na okolinu.

Proizvodnja i upotreba svih vrsta vozila i goriva ima ekološke troškove. Velike količine sirovih minerala i drugih materijala moraju da se vade iz zemlje, proizvedu i transportuju širom sveta da bi se napravila karoserija automobila, motori, baterije i druge komponente. Tada vozila moraju da rade - ili na goriva kao što su benzin ili dizel, koja, takođe, treba da se vade iz zemlje, rafinišu, proizvode i distribuiraju, ili na električnu energiju koja se proizvodi iz fosilnih goriva, nuklearne energije ili obnovljivih izvora. A kada vozila više ne rade, materijale treba reciklirati ili odložiti.

U svakoj od ovih faza, vozila su odgovorna za proizvodnju gasova koji zadržavaju toplotu, poznatih kao „gasovi staklene bašte”, a koji doprinose klimatskim promenama.

Emisije ugljen-dioksida

Ukupne emisije tokom životnog veka vozila se nazivaju „emisije od kolevke do groba”. Saobraćajni sektor je imao najveći udeo u emisiji gasova staklene bašte u SAD 2021. godine, prema američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, piše FactCheck.

Većina ovih emisija su emisije ugljen-dioksida koje potiču od sagorevanja fosilnih goriva u konvencionalnim benzinskim ili dizel vozilima. Laki kamioni, kao što su terenci, mali kamioni i minivanovi, najviše su doprineli emisijama u sektoru (37 odsto), dok su putnički automobili učestvovali sa 23 odsto. Ove emisije će morati da budu gotovo eliminisane, da bi se postigao ambiciozni klimatski cilj nulte emisije gasova staklene bašte do 2050. godine, koji je postavila administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Električna vozila mogu da igraju važnu ulogu u postizanju tog cilja. Trenutno je njihova izrada intenzivnija i skuplja od proizvodnje konvencionalnog automobila – uglavnom zbog energije potrebne za pravljenje baterije.

Ipak, studije pokazuju da, čak i uzimajući u obzir te emisije tokom njihovog celog životnog ciklusa, električna vozila manje doprinose emisijama gasova staklene bašte nego automobili na benzin i dizel. To je zato što kada stignu na puteve, emisije povezane sa njihovim radom su mnogo niže u odnosu na automobile na benzin.

Dve godine vožnje poništavaju štete proizvodnje

„Električna vozila su bolja za životnu sredinu. Tačka“, kaže Ostin Braun, direktor Kancelarije za tehnologije vozila pri Ministarstvu energetike SAD.

„Ispod toga ima tona složenosti, ali… u svakoj metrici koju koristimo za merenje uticaja na životnu sredinu, koju znamo kako da zaista kvantifikujemo, električna vozila su sada bolja za životnu sredinu i nastaviće da se poboljšavaju”.

Džerod Si Keli, glavni analitičar energetskog sistema u Argonskoj nacionalnoj laboratoriji DOE, koautor je studije iz 2023. koja je analizirala emisije gasova staklene bašte „od kolevke do groba” i ekonomske troškove električnih i konvencionalnih automobila. Keli kaže da je studija otkrila da bi u sadašnjim uslovima, električnom automobilu bilo potrebno 19.500 milja ili manje od dve godine tipične vožnje u SAD, da vrati povećanu emisiju iz proizvodnog procesa i da se isplati u poređenju sa automobilom na benzin.

Baterije štete okolini

Iako se električna vozila promovišu kao ekološki prihvatljiva alternativa vozilima na fosilna goriva, postoji nekoliko razloga zbog kojih njihova proizvodnja i upotreba može da šteti okolini.

Jedan od najvećih problema sa električnim automobilima je proizvodnja baterija za njih.

Litijum-jonske baterije, koje se najčešće koriste, zahtevaju vađenje ruda retkih metala poput litijuma, kobalta i nikla. Ovaj proces može da bude izuzetno štetan za okolinu, jer uključuje velike količine vode i energije, a može da dovede do zagađenja tla i vode.

Iako električni automobili ne emituju štetne gasove tokom vožnje, njihova proizvodnja je vrlo energetski intenzivna, ističe FactCheck. 

Sama proizvodnja električnog automobila može generisati više ugljen-dioksida nego proizvodnja konvencionalnog automobila, zbog složenosti i resursa potrebnih za izradu baterija.

U mnogim delovima sveta, takođe, električna energija koja se koristi za punjenje električnih automobila dolazi iz neobnovljivih izvora, poput uglja i prirodnog gasa. To znači da, iako sami automobili ne emituju CO2, emisije se i dalje stvaraju u elektranama.

Garancija za baterije

Baterije električnih automobila imaju ograničen vek trajanja i moraju da se zamene nakon određenog broja godina ili kilometara. Osim što je skupa, zamena baterija stvara i dodatni otpad koji je teško reciklirati.

Mnogi materijali koji se koriste u baterijama se teško recikliraju, što opet, može da dovede do povećanja otpada i dodatnog zagađenja.

Mnogi proizvođači električnih vozila daju garanciju da će baterija zadržati 70 odsto svog kapaciteta osam godina ili 100.000 milja, šta god nastupi prvo. Ta minimalna garancija će uskoro biti potrebna u Kaliforniji, počevši od modela vozila iz 2026. godine, a možda će postati potrebna i na nacionalnom nivou za 2027, ako se dovrše predložena pravila.

„Kada na spisku precrtate količine minerala koji su navodno potrebni za proizvodnju jedne baterije Tesla Model Y, zatim mašineriju, gorivo i radnu snagu potrebnu za njihovo iskopavanje - konačno dobijate automobil sa ’nultom emisijom‘”, sarkastično se kaže u postu.

Istina je da je potrebno više minerala i rudarstva da bi se napravilo električno vozilo.

„Jednostavno rečeno, električni automobili zahtevaju više rudarstva i obrade“, kaže Korbi Anderson, direktor Instituta za ekstraktivnu metalurgiju Krol na Školi rudnika u Koloradu, a prenosi FactCheck.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, tipičnom električnom automobilu je potrebno „šest puta više mineralnih sirovina“ od benzinskog automobila.

Za jednu litijum-jonsku bateriju za električni automobil „je potrebno oko 8 kg litijuma, 35 kg nikla, 20 kg mangana i 14 kg kobalta“, navodi Nature. Ovi minerali su retki, skupi i nose druge ekološke i društveno-političke troškove.

Na primer, gotovo 70 odsto proizvodnje kobalta dolazi iz Konga, gde „do 40.000 dece radi u izuzetno opasnim uslovima“ u zanatskim rudnicima, prema podacima Ujedinjenih nacija.

U Čileu, zemlji sa najvećim rezervama litijuma, ekološke grupe i zajednice koje žive u blizini solana Atakama kažu da vađenje iz naslaga slane vode, za koje su potrebne velike količine slatke vode u pustinji, menja vodosnabdevanje i šteti kritičnoj populaciji flaminga, prema Rojtersu.

U SAD, cilj je da polovina prodaje novih automobila bude električna do 2030.

Prema standardima za emisije štetnih gasova, koje je predložila EPA 2023. „predviđeno je da se ubrza prelazak na električna vozila”, što bi moglo značiti da će 67 odsto prodaje novih lakih vozila biti električna do 2032. Stručnjaci očekuju da će globalna potražnja za litijumskim baterijama porasti više od pet puta za pet godina.