Stiže jesen, evo dunja

Prema antičkim predanjima, dunja (Cydonia oblonga L.) je božansko voće, koje simbolizuje ljubav, sreću, plodnost, pamet, lepotu, postojanost i neprolaznost. Takođe, dunjom su bogovi određivali sudbine.

Ova stara voćna vrsta gaji se duže od 4.000 godina, nikad kao glavna, već najčešće kao sporedna kultura. Vodi poreklo s Kavkaza, odakle se širila na istok i jug (u Malu Aziju), a odatle u staru Grčku. Iz Grčke je pre početka naše ere preneta u Rim, a zatim u ostale zemlje Evrope.

Naučni naziv dobila je po gradu Cydon (sada Khania) na Kritu.

Danas se najviše gaji u južnoj i srednjoj Evropi, kod nas je veoma rasprostranjena, raste pored reka i na vlažnim mestima, naročito u uslovima polusenke. Obično se uzgaja u obliku pojedinačnih stabala, drvoreda na krajevima njiva ili na okućnicama.

U sortimentu i dalje dominira leskovačka dunja. Za podizanje novih zasada preporučuju se sledeće sorte: leskovačka, morava, šampion, asenica, trijumf. Postoje dva karakteristična oblika: jabučasti i kruškasti. Dunje jabučastog oblika su aromatičnije, većeg udela suve materije i čvršće.

Zbog svoje arome veoma je popularna voćna vrsta. Od nje se u jesen pripremaju slatka, pekmezi, marmelade, kompoti, želei (kitnkez), sokovi, paste, likeri, kao i rakija. Nasuprot maloj potrošnji ovog ploda kao stonog voća, industrija dunju izuzetno ceni zbog vrlo povoljnog hemijskog sastava za različite vidove prerade. Koristi se i za sušenje.

Krupni plodovi, kruškolikog oblika i žute boje očaravajuće su mirisni. Svaki je pravi rudnik bogat vitaminima (karotini, B1, B2, B3, B6, C), sadrži 5–12 odsto šećera, kalijum, kalcijum, natrijum, magnezijum, cink, gvožđe, fosfor, bakar, mangan, pektine, jabučnu i limunsku kiselinu.

Opori ukus potiče od povišenog sadržaja tanina.

Beru se zreli plodovi i koriste se kao sveže voće ili u obliku slatka i sokova. Sok od dunje je veoma prijatan osvežavajući napitak, koji se pravi ceđenjem i struganjem zrelih i zdravih dunja. Preporučuje se za jačanje sluznice usta, želuca i creva. U ruskoj narodnoj medicini daje se protiv malokrvnosti. U narodnoj medicini plod dunje se preporučuje protiv dijareje, odliva krvi i hroničnih katara.

Seme sadrži sluzi, pektine, masno ulje, heterozid amigdalozid, oko emulzin, belančevine i tanine. Koristi se za izradu različitih oblika lekova protiv kašlja i dijareje, obloga i melema za opekotine.

SLATKO

Potrebno je: 5 kg dunja, 4 kg šećera, 5 litara vode, 3–5 limunova

U veći lonac staviti šećer i vodu, skuvati sirup, pa skloniti lonac sa šporeta. Dunje oljuštiti i iseći na kockice. Isečene kockice staviti u lonac sa sirupom. Kuvati slatko dok se ne zgusne. Pred kraj kuvanja dodati limun isečen na kolutove. Kad se slatko skuva, sipati u čiste, suve i zagrejane tegle i dobro zatvoriti. Tegle čuvati na hladnom i suvom mestu do otvaranja.

SOK

Potrebno je: 3 kg dunja, 2 kg šećera, 7 litara vode, 4 limuna

Dunje oprati, iseći na komade i očistiti od semenki. U lonac staviti isečene dunje i vodu. Lonac staviti na šporet. Kada voda provri, kuvati oko 20 minuta. Skloniti lonac sa šporeta i ostaviti da se smeša hladi tokom cele noći. Sutradan procediti dobijenu tečnost propuštajući je kroz gazu, nežno iscediti pulpe dunje istiskujući i dodati šećer. Lonac staviti na šporet i kada tečnost provri, kuvati još 20–25 minuta. Ukloniti lonac sa šporeta, dodati limunov sok, dok je još vruć sok sipati u vruće staklene flaše. Flaše dobro zatvoriti i umotati u ćebe. Tako umotane flaše treba da odstoje jedan dan dok se dobro ne ohladi sok.

(Recepte priredila Gospava Nestorović, Beograd – Mirijevo)