Jugoslavija je kopirala i nadmašila Švedsku

Nedaleko od grada Geteborga u Švedskoj, nalazi se muzej avijacije koji je širom sveta poznat zahvaljujući činjenici da se on nalazi pod zemljom.  Naime, postavka je izložena u podzemnim galerijama za smeštaj aviona. Posetioci mogu da vide avione, helikoptere i sve ono što je vezano za vazduhoplovnu tradiciju Švedske.

Ono što je manje poznato jeste da je taj aerodrom poslužio kao inspiracija za izgradnju sličnih objekata u bivšoj Jugoslaviji. Krajem pedesetih godina svet je bio na ivici nuklearnog rata između kapitalističkog zapada i komunističkog istoka. Jugoslavija je baš kao i Švedska bila negde između ta dva sveta i razmišljala je kako da se zaštiti u slučaju atomskog sukoba.

U ono vreme i tokom narednih decenija svi su se ukopavali pod zemlju. Tada su nastajali bunkeri za smeštaj, aviona, brodova i fabrika. I naravno, podzemne rezidencije za političke i vojne lidere.

Jugoslavija je tada počela izgradnju podzemnog aerodroma nadomak Bihaća. Ispod planine Plješevice izgrađen je pravi aerodrom. U odnosu na njega onaj u Švedskoj, sa početka teksta, je prava igračka. Jugoslavija je tada potrošila između četiri i deset milijardi dolara. Ta suma bi danas bila višestruko viša, možda viša i od 20 milijardi američkih dolara.

Nakon toga je kod Podgorice izgrađen bunker za smeštaj aviona. Sličan objekat ukopan je i u brdo nadomak aerodroma u Splitu. Naravno, da ne zaboravimo i podzemnu galeriju za smeštaj aviona kod Mostara. Tu je i bunker nedaleko od Prištine, koji je odoleo NATO bombama 1999. godine.

Jugoslavija je i većinu fabrika za proizvodnju municije ukopala ispod zemlje.

Ipak, jedan od najznamenitijih vojnih objekata koji su građeni za slučaj nuklearnog rata jeste bunker u Konjicu. On je trebao da ugosti politički i vojni vrh zemlje kako bi mogao da nastavi da upravlja onim što bi preostalo nakon atomskog pustošenja.   

Svim navedenim objektima je zajedničko ogromno ulaganje. Jugoslavija nije štedela za odbranu što i ne iznenađuje. Jugoslovenska narodna armija je navodno trošila čak 20 odsto bruto društvenog proizvoda.