Odmor kao povratak u prošlost

Orlovata i Idvora Tokom tople noći čuo se samo šum ribarskog čamca, sve do pred zoru kada je za spavanje širom otvorenih vrata zatrebao pokrivač. Usred svakodnevnih 36-37 stepeni. Konačno naspavani, gosti iz grada koji su prethodne večeri kasno stigli na tamišku obalu u Kutin, između Orlovata i Idvora, tražeći mesto na kom mogu da prespavaju, s apetitom su ujutru pojeli na stolu ostavljene štrudle dobrodošlice, koje u Banatu zovu mak sa štrudlom.

Hitajući da po novom vrelom danu urone u mir čiste vode zelene reke, zaboravili su i na nerviranje zbog toga što im se svima potpuno ugasio telefon, jer struje tu nema da ga napune, a shvatili su da ionako uglavnom nema ni interneta. Kolega sa fotoaparatom, priskočio je u pomoć da ostane i neka foto-uspomena.

Sabina Cvetinov iz Rijeke na Jadranu, koja se nedavno udala u vojvođanskom selu, odlučila je da čari morskih plaža delimično prenese na banatsku reku. Kako priča, ljubav dvoje zaposlenih na italijanskoj jahti „kliknula” je kada je prilikom strašne oluje probala rakijicu iz njegove čuture, a u Srbiju je uskoro rešila da ode kada je Živica Cvetinov u Rijeku prvi put stigao sa „dunjevačom” i venčanim prstenom.

U hrastovom buretu za noć 25 evra

Otkrivši neočekivane lepote netaknutih šuma, retke ptice na drveću i vodeni svet kroz koji kao da niko nije prošao, na Tamišu na kom nema zagađivača i brodova, ona odlučuje da pošalje poruku da to blago brižljivo sačuvamo kako bi onda nas same priroda, kao opisane vrele noći, čuvala. Zajedno s porodicom Cvetinov, uspela je da sve što treba smesti u veću hrastovu burad. Dovoljno veliku da se smesti krevet za dvoje i ispod njega „ostava” za stvari. Neobične kućice, od kojih je za romantičare predviđena plava, a „cvetna”, crveno-bela s kariranim zavesama nazvana „Ljubavno gnezdo”, okružene su samo panjevima-stolicama i drvenim kućicama za ptice. Da bi bilo vode u toaletu, na kratko mora da se upali agregat.

„Nekada se tako živelo i ljudi su bili zdraviji i smireniji, bez telefona, zračenja, reklama i buke”, kaže Sabina.

Kućice-burad su novinarima kao novo turističko odredište pod imenom Kutinska Rijeka predstavljene za Dan Orlovata, zrenjaninskog sela kome pripadaju. Boravak košta 25 evra za noć u svakoj. Ukoliko neko društvo ili porodica hoće da se osame u prirodi i na ceo dan zakupe sva tri trenutno postavljena „bureta”, kažu u turističkoj organizaciji, to zasad košta 80 evra. Prednost ovakvog odmora je, napominju u svom programu zdravog odmora, što bez gostiju i buke sa strane mogu da uživaju u miru reke, koji remeti samo vilin konjic dok sleće na ravnu zelenu površinu ili u roštiljanju za koje je postavljeno cigleno ognjište u banatskom stilu.

Kada smo se „regenerisali” pod rečnim vrbama, posle dugog plivanja pošli smo u potragu za hranom, s mesta na kom nema prodavnica i restorana. Zdrav odmor, traži zdravu hranu, poručuju ribari s čamaca, najavljujući tople jesenje dane. Uputili su nas, dok ne skuvaju čorbu, da potražimo domaćice iz okolnih sela, koje su se uobičajeno o prazniku okupile u parku crkve u Orlovatu, spremajući hranu po starim i zdravim receptima. Uštipci domaćice Bele, najpoznatije na izložbi „Paorska torba”, nimalo nisu bili masni: „Jednostavno, u brašno idu kvasac, šećer i so, spremaju se u vrelom ulju i služe sa džemom od smokava”, kratko kaže. Skoro šest decenija prodavala je svoje kifle u šinobusu koji je išao iz Zrenjanina za Beograd, sa ukrštanjima u Novom Sadu. U početku su koštale 20 para, a tolika je bila gužva i potraga za njima kad uđe u voz, da jednom nije videla da je među putnicima rođenoj majci prodala kiflu. Posuđe i oruđe koje su njihove bake koristile, saćurica u koju su se skupljala jaja, taljige kojima smo se i mi vozili, ručkonoša za mleko i burence za vino, bili su ovde izloženi, kao i vojvođanske mekike koje izgledaju kao pečene prženice.

Marinkov Nada izložila je u ime Udruženja žena Kumane, gibančice, specijalitet samo od brašna i vode, s malo masti, koji su ponudili s ovčjim kiselim mlekom. Lutke s preslicom u ruci su deo obeležja tradicije Kumana. Udruženje žena iz Farkaždina predstavilo je banatske rukotvorine u vezu i pletivu. Glavni specijaliteti, mast i domaći hleb, neprskano povrće i domaći čvarci, neprolazni su u domaćoj ishrani.

Slikarska kolonija

Ljubica Cvetinov Vukov, predsednica Udruženja „Bulevar 023” iz Zrenjanina, povela nas je u Crkvu Svetog Vavedenja na izložbu slavskog kolača. U ovoj crkvi Orlovćanin Uroš Predić naslikao je ikonostas i veliku ikonu Svete Petke.

Na izložbi slikarske kolonije „Uroš Predić”, umetnici su toga dana nudili riblji gulaš, a gostima su u povratku, domaćini na salašu Nenada Čavića na Zrenjaninskom putu, služili dasku namaza – ajvar, kajmak, mast i ljutenicu, kao i butkicu pečenu u paorskoj peći i vrat od domaće mangulice, sa sosovima od višanja i mirođije.

Ovogodišnja dobitnica TOS-ovog i regionalnog „gomijo” priznanja „Čuvar tradicije” Zorana Mrenjica pozvana je da pokaže veštinu spremanja teletine ispod sača, služeći i jednostavni specijalitet svoje bake – rezance s makom, zvane „nasuvo”. Ništa jednostavnije i laganije za tople dane, kaže, nego da malo prokuvate mak i ubacite ga u rezanca ukuvana s mlekom i šećerom. Baklava s višnjama i sladoledom ovde je deo zdravog letnjeg tanjira. Za kraj gostima praznika u Orlovatu Natalija Brajević pokazala je salaš koji su umetnici ukrasili izvrnutim kišobranima. Oni na poljima kukuruza i pšenice treba da dozovu kišu. Povratak u prošlost je naša budućnost, veruju ovde.

Engleski lepezaner i banatski kokošar

Izložba retke živine, ptica i domaćih zečeva ovoga kraja, održana je, takođe, u crkvenom dvorištu za dan sela. Dušan Stankov, predsednik Udruženja „Orao”, predstavio je ovdašnje sorte golubova, engleskog lepezanera i banatskog kokošara, koji izgleda kao guska, ali i u Srbiji retke kokoške: rod ajlend, koja se ovde 100 godina uzgaja, i veliku kokinkinu. Izloženi papagaji su se uklopili u „tamišku amazoniju”, hvale se meštani dok se deca igraju sa minijaturnim zečevima, a oni se slikaju pored maskote sela – magarca.

Sveće i tepisi za Predića

Kada je svetski poznati slikar i autor „Kosovke devojke” Uroš Predić dolazio u posetu svom selu nakon što je prodao kuću, niko od meštana ga nije pozvao na ručak. Jako se naljutio i poručio da više neće dolaziti. Delegacija iz crkvenog odbora otišla je u Beograd da ga zamoli za oproštaj. Prihvatio je i tad pristao da ga kad umre sahrane tu, u očevoj grobnici. Kada je kucnuo sudnji čas, tokom sahrane poznatog slikara je u svakoj kući na prozoru gorela sveća, a na kapijama su bili prostrti ćilimovi, priča Biljana Popadić, predsednica Asocijacije žena Orlovata i potpredsednica Saveta mesne zajednice. Ona otkriva da je nekoliko meštana bilo srećno što ih je na ulici slikarevo oko „uhvatilo” u pripitom stanju i prenelo na platno čuvene slike „Vesela braća, jadna im majka”.

Sagovornicu smo zatekli u oronuloj spomen-sobi, koja se, kaže, teško održava. Planira se izgradnja replike kuće Predića, koja je zastala nakon postavljanja temelja. Čekaju se sredstva iz budžeta republike i pokrajine, kaže Popadićeva.