Zarada od rimskih novčića i figurina

Pre nekoliko sedmica u Kalištu kod Malog Crnića tragači su mehanizacijom prekopali rimsko utvrđenje u dužini od trideset metara, u širini i dubini do dva metra. Pokidani su ostaci zidova i temelja rimskih zgrada...

Sve je prijavljeno nadležnima.

To je bila još jedna vest u nizu o pljački arheološkog blaga. Da li će neko biti uhapšen ili osuđen, to je pitanje koje i same službe zaštite stalno postavljaju.

Procena vrednosti trgovine arheološkim predmetima je praktično nemoguća, za razliku od prodaje umetničkih dela i antikviteta, koja je treća najprofitabilnija nelegalna delatnost u svetu, odmah posle trgovine drogom i oružjem. Zašto je to tako, objašnjava za „Magazin” Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva:

– Arheološki predmeti su u zanemarljivom procentu ukradeni iz muzeja ili legalnih privatnih zbirki u svetu, a što je čest slučaj s umetničkim delima. Arheološki predmeti su po pravilu pribavljeni neovlašćenim iskopavanjima te se podaci o njima ne nalaze u zvaničnim registrima. Ne može se znati šta je sve iskopano prilikom pljački lokaliteta. Zato je za njih relativno lako falsifikovati papire, izmisliti poreklo i konačno ih ubaciti u legalne tokove prodaja u aukcijskim kućama.

Metal-detektori, ali i plug za oranje

On podseća da su za vreme „arapskog proleća” i narednih nekoliko godina antikviteti koji su očigledno poticali s Bliskog istoka „preplavili” aukcijske kuće u Zapadnoj Evropi.

Arheolozi ističu da je i u Srbiji ovaj problem prisutan, posebno u poslednje tri decenije. Ugroženi su svi lokaliteti, osim onih koji su pod neprestanim nadzorom, a ni to nije garancija.

Trenutno se zna za oko 20.000 arheoloških lokaliteta u Srbiji, a pretpostavlja se da ih ima još 60.000–80.000 neotkrivenih. Većina se nalazi van naseljenih mesta, po brdima, šumama, livadama…

Malobrojni su rimski lokaliteti u Srbiji koji nisu „pročešljani” metal-detektorima, a mnogi od njih su i duboko orani u potrazi za starinama. U potrazi za figurinama prekopavaju se i neolitski lokaliteti (vinčanska kultura), na kojima nema metala, i oni posle toga budu potpuno uništeni.

– Malo je situacija u Srbiji gde je došlo do presecanja lanca prodaje i oduzimanja vrednih arheoloških nalaza koji su ilegalno iskopani. Najpoznatiji je slučaj zlatnog avarskog pojasa, pronađenog 1992. godine, koji je zaplenjen i nalazi se na sigurnom u Sremskoj Mitrovici. Veoma vredna i za nauku važna ostava srebrnog novca plemena Derona slučajno je otkrivena 2003. kod Vranja. Nažalost, svih stotinak primeraka je izneto iz Srbije. Naknadnim manjim arheološkim iskopavanjima otkriveno je još 25 primeraka tog novca. Oni se sada nalaze u Narodnom muzeju Vranje – navodi naš sagovornik.

Tužno je što su se pomenuti ukradeni novčići, sa fabrikovanim biografijama, već početkom 2004. godine pojavili na aukcijama u Evropi. Naša država nije učinila ništa za njihov eventualni povrat u Srbiju.

U leto 2020. godine, prilikom mašinskog iskopa pored puta koji vodi ka deponiji Vinča otkriven je veoma značajan rimski mermerni spomenik. Pre no što je organizovan transport spomenika u Narodni muzej Srbije, za manje od 24 časa, bio je ukraden. Organizovana je velika potraga i u saradnji s policijom i medijima taj spomenik je pronađen i sada se nalazi u stalnoj postavci Narodnog muzeja Srbije.

– Ali retki su takvi pozitivni primeri. Da bi ih bilo više, neophodna je mnogo tešnja, dobro organizovana saradnja policije, tužilaštva, suda i službi zaštite kulturnih dobara. Teško je izdvojiti najveće štete na lokalitetima. Svaka šteta je nenadoknadiva i praktično je „ubila” deo istorije zauvek. A neke lokalitete sistematski pljačkaju decenijama – ističe Crnobrnja.

On kao možda i najstrašniji primer uništavanja arheološkog nasleđa u Srbiji navodi Lederatu, utvrđenja koje je podigao imperator Trajan u Ramu.

– Negde od kraja osamdesetih godina prošlog veka tragači su počeli sistematski da ga prekopavaju. To je vidljivo čak i na satelitskim snimcima. Nadležni koji bi trebalo na to da reaguju su policija i tužilaštvo – ukazuje arheolog.

Viminacijum je, kaže, naše najatraktivnije arheološko nalazište. Obezbeđen je stalnim video-nadzorom, kamerama za noćno osmatranje, stalnom čuvarskom službom, ali je ipak pre nekoliko godina pokušana pljačka, koja je sprečena.

Caričin grad kod Lebana, rodno mesto Justinijana Prvog, izuzetno je važno arheološko nalazište, za koji se priprema dokumentacija za upis na Uneskovu listu svetske baštine. I na tom lokalitetu postoji čuvarska služba, a nedavno su postavljeni i ograda i video-nadzor jer pljačkaši i dalje nisu prezali od traganja i kopanja na Caričinom gradu.

Arheološko nasleđe može da se spase od pljačkanja i uništenja samo uz podizanje svesti o njegovom značaju i uz pomoć sankcija, onih koje zakon propisuje za ta krivična dela. Osim toga, Crnobrnja smatra da treba u javnosti objaviti svaki takav slučaj i postupak kako bi što manje ljudi pomislilo da to učini, jer zatvorske kazne nisu male.

Kradljivci ovih predmeta se sve više usavršavaju u ovom nelegalnom poslu. Nekada se samo prekopavalo, onda su došli metal-detektori, pa sve savremenija oprema. Danas se za arheološkim blagom traga uz pomoći geo-radara i magnetometra.

Organizovana prodaja antikviteta

Sam čin traganja i kopanja sprovode uglavnom pojedinci, ali ima i organizovanih grupa tragača. Međutim, pravo organizovanje dolazi do izražaja kasnije, u lancu preprodaja i, konačno, iznošenja antikviteta iz zemlje.

Crnobrnja poručuje da svako treba da shvati da je šteta koja nastane uništavanjem arheološkog lokaliteta, ili jednog njegovog dela, nepovratna i nenadoknadiva. Već samim protokom vremena ti predmeti su desetkovani. Arheolozi oživljavaju sećanja ne samo na davno nestale civilizacije i kulture već i na obične ljude.

– Onaj ko uništi poslednje ostatke nečije u zemlju utonule kuće ili nečiji vekovima star grob ubija i poslednju mogućnost da se ponovo oživi sećanje na tu sada bezimenu, davno preminulu osobu. Da li bi takvu sudbinu poželeli svojim precima, dedi, pradedi, čukundedi ili samome sebi – pita Crnobrnja.

To su krivična dela

Ministarstvo kulture od 2017. godine finansira projekat Srpskog arheološkog društva „Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa”. U više od 30 gradova održana su predavanja i obuke za lokalne samouprave, policiju, tužioce, sudije.

– Zakon o kulturnom nasleđu i Krivični zakonik su dobri. Ispostavilo se da je veliki problem u tome što nadležni ne shvataju prirodu tih krivičnih i teških krivičnih dela. Nudimo pomoć u želji da zajedno učinimo korak napred – kaže Crnobrnja.

Osim toga, bilo bi dobro da postoji objedinjena evidencija kao preduslov da se proceni okvirna vrednost arheoloških predmeta zaplenjenih iz krivičnih dela u Srbiji na godišnjem nivou.

Praćenje inostranih aukcija

– Da bi se zahtevao povrat određenog predmeta u Srbiju – objašnjava naš sagovornik – moraju postojati dokazi da on odavde i potiče. Pre šest-sedam godina imali smo slučaj prodaje značajnih predmeta na inostranoj aukciji, s lažnim podacima, ali smo posedovali i dokaze da su oni ilegalno pronađeni u Srbiji. To je sve javno objavljeno. Potrebno je pratiti kako inostrane aukcije, tako i prethodno pojavljivanja tih predmeta na zatvorenim grupama na internetu pre iznošenja iz Srbije. Tako bismo došli do dokaza neophodnih za zahtevanje povrata predmeta u Srbiju. To zahteva ulaganje i vremena i novca, ali ne samo da je neophodno već je to i obaveza države. To otežava prodaju, ali još važnije, to bi sačuvalo same lokalitete i predmete u originalnom kontekstu.