Iz najboljih plodova sačuvati seme

Čuvanjem semena iz svoje bašte ili saksije stvaramo nove vrste koje su prilagođene našim uslovima gajenja, štedimo novac za kupovinu istog, možemo da se menjamo s drugim baštovanima ili da poklonimo. Biraju se najbolje biljke i umnožavaju.

Mnoge stare i manje komercijalne sorte postepeno iščezavaju. Neke od njih imaju odlične osobine, koje naročito odgovaraju baštovanima ili su jednostavno omiljene, bilo da se radi o cveću ili povrću. Čuvanjem semena ugroženih sorti i njihovim deljenjem s drugim baštovanima očuvaće se genetsko nasleđe biljaka.

Seme cveća se skuplja po suvom sunčanom danu. Očisti se i ostavi da se suši na papiru nedelju dana, potom se seme pokupi u papirnu kesu, napiše na njoj naziv cveća, godina sakupljanja – pa stavi u staklenu ili plastičnu teglu da bi se seme izolovalo od vlage.

Seme iz sopstvene bašte često uspešnije klija i daje bolje naslednike. Ako ste sadili hibride – ne gubite vreme, od čuvanja njihovog semena nećete imati koristi.

• Da bi ste sačuvali seme bosiljka, dovoljno je da ostavite dve-tri grančice na biljci i pustiti ih da se osuše na njoj. Seme se uzima tako što se grančice protrljaju kroz prste, a kao podlogu staviti beli papir da bi se lakše videlo seme.
• Cvekla i blitva seme daju u drugoj godini. Da bi preživele zimu, treba ih dobro zagrnuti zemljom. Na proleće počinje cvetanje, seme pustiti da se osuši na biljci. Ako je seme sačuvano propisano, može se čuvati i do pet godina, isto važi i za seme brokola i celera.
• Dinju treba pustiti da potpuno sazri na lozi. Semenke očistiti i staviti u čašu punu vode. One koje potonu na dno su dobre, one koje ostanu da plutaju po površini treba odbaciti. Seme dinje se može čuvati do pet godina. Isto važi i za seme lubenice, da bi se sačuvalo potrebno je da potpuno sazri na lozi.
• Krastavac treba ostaviti na biljci da prezre šest nedelja posle jestivog stanja. Posle ubiranja krastavca, može se ostaviti još dve nedelje sa strane da semena još sazru u krastavcu. Očistiti semenke i izdvojiti potapanjem u čašu punu vode. Semena koja potonu na dno mogu u papirnim kesicama na suvom da se čuvaju i do osam godina.
• Kupus koji je ostavljen za seme se ne koristi za jelo. Ubrati seme kada se osušilo u mahuni. Seme kupusa se može čuvati tri do četiri godine.
• Luk je dvogodišnja biljka. Tokom prve godine, lišće prikuplja energiju kroz fotosintezu i koristi je za razvoj lukovice pod zemljom. Dok jesen polako prolazi, lišće se suši i luk ulazi u fazu mirovanja. Luk vadimo krajem njegove prve godine, kada lišće počinje da žuti. Ali ako se ostavi u zemlji na proleće, ponovo će da krenu novi listovi. Prolazeći kroz kompletan ciklus rasta u drugoj godini, luk kreira stabljiku sa cvetom u obliku kugle, u kojem je seme. Seme luka nije dugog veka, ne čuvati seme duže od dve godine.
• Papriku, da bi se seme sačuvalo, ostaviti da potpuno sazri, po mogućstvu da se počne sušiti na biljci. Seme izvaditi iz paprike i dodatno ga ostaviti da se osuši. Seme paprike može da se čuva tri godine.
• Kod paradajza postupak je malo duži. Preporučuje se fermentacija semena tako što se iscedi u teglu, i koliko se iscedi, toliko se još doda vode. Teglu zatvoriti poklopcem i ostaviti je na sobnoj temperaturi (oko 25 stepeni) na tri do pet dana. Jednom dnevno promućkati. Semenke koje ostanu da plutaju na površini odbaciti, ostalo oprati pod jakim mlazom vode uz pomoć cediljke, pa ostaviti na papiru da se osuši sedam do 14 dana, na toplom mestu, ali ne direktno na suncu.

Granate pokrenule seme

Priroda ima svoj način čuvanja semenki biljaka, pojedine u stanju „uspavanosti” mogu da se očuvaju od nekoliko meseci do 100 godina, i onda kada se steknu povoljni uslovi, proklijaju i procvetaju.

Niz faktora utiče na to da li će seme nići ili ne. Najbolji primer su makovi. Seme bulke je vrlo sitno, jedan cvet može dati oko 17.000 semenki. Deo raznosi vetar, a deo tako odlazi dublje u zemljište i čeka da se steknu pravi uslovi za rast i razvoj. Jedan od uslova je dovoljna prisutnost kiseonika. Upravo se to dogodilo u proleće 1915. godine na delovima fronta u Belgiji i Francuskoj. Seme bulke spavalo je u poljima, duboko u zemlji, dok ih nije razdrmalo granatiranje. Aktivirano, počelo je da klija i raste preplavivši polja Flandrije. Simboliku grimizno crvenih cvetova na bojištu natopljenim krvlju hiljada poginulih vojnika tada je opevao kanadski vojni lekar Džon Makrej. Mak je postao simbol sećanja, posebno za Britance, Francuze i Kanađane.

Možemo da uzmemo i primer šuma nakon požara, gde priroda brzo obnavlja rastinje. Utvrđeno je da požari nekim vrstama bora pomažu tako što se šišarke izložene toploti otvaraju i oslobađaju semenke koje dospevaju u zemlju.

Nojeva arka

Sve u životnom ciklusu biljke počinje i završava se semenom, ono je njen početak i kraj. Cilj sakupljanja i ostavljanja semena je produžetak vrste i nastavak života.

Očuvanje što više raznovrsnog semena zalog je za budućnost, uslov opstanka. U tu svrhu su formirane banke za čuvanje semena širom sveta. Najpoznatija je Globalna banka semena u Norveškoj, nazvana i Banka Sudnjeg dana ili „Nojeva arka”. To je banka semena stvorena da sačuva biljni svet od nestanka u slučaju globalne katastrofe. Semena se tamo čuvaju na minus 18 stepeni. Norveška je zabranila čuvanje genetski modifikovanog semena.