ZANIMLjIVA SRBIJA: VRMDžA

Vrmdža je mesto u podnožju Rtnja, dvanaestak kilometara udaljeno od Sokobanje. Zbog čistog vazduha i prelepe prirode postalo je poznato i van granica naše zemlje. Dok se sela u mnogim predelima Srbije gase, Vrmdža dobija nove stanovnike. U poslednjih petnaestak godina četiri porodice su se doselile iz Zrenjanina, nekoliko iz Beograda, Novog Sada, a stanovnici su postali i stranci, za sada iz Amerike, Švajcarske i Italije.

– Stranci dolaze i kupuju kuće zbog čistog vazduha, prirode, blizine Rtnja i Sokobanje. I mi smo se u mesnoj zajednici organizovali i krenuli još od 2006. godine da stvaramo ambijent za poslovanje. Mogu s ponosom da kažem da u selu imamo više od petsto stanovnika, iako je ono ne tako davno počelo da se gasi. Eto, dolaze čak i stranci, ali i mnogi ljudi iz naših gradova prepoznaju u Vrmdži slobodu, prirodan način života, mir – kaže Slaviša Krstić, iz Udruženja LAG (Lokalna akciona grupa) Rtanj.

Renovirane stare kuće

Do sada je kupljeno ukupno stotinak placeva za izgradnju i kuća koje su potom i renovirane u moderna stambena zdanja.

Najvažnije delatnosti su organska poljoprivreda i IT sektor. Stanovništvo Vrmdže pretežno se bavi stočarstvom (govedarstvom, ovčarstvom, kozarstvom) i proizvodnjom zdrave hrane. Mnogi darovi prirode i seljačkoga rada prodaju se na pijaci u Sokobanji. Nekolicina meštana bavi se i pčelarstvom.

LAG, Lokalna akciona grupa „Rtanj” pokriva sva naseljena mesta na području opština Sokobanja i Boljevac, u želji da udruži i poveže privatni, javni i civilni sektor kako bi se ovaj kraj bolje razvijao. Rezultat toga je da je samo u poslednjih nekoliko godina broj turista koji godišnje poseti Vrmdžu porastao na osam hiljada. Svi oni ne propuštaju uživanje u kvalitetnim proizvodima domaćina, a to su: vrmaška šljivovica i sir, rtanjski med. Atrakcije su i stena za penjanje, biciklističke staze, mnoštvo izvora...

Za porast stanovništva delom je odgovorna i pandemija virusa korona, ali i priroda informatičkog sektora koja dozvoljava rad od kuće.

Odavde, iz podnožja Rtnja može se uz pomoć laptopa raditi i za svetske i domaće informatičke firme i korporacije, kaže naš sagovornik i dodaje da su za popularnost Vrmdže zaslužni dobar marketing i obnovljena infrastruktura.

– Sve ovo smo uradili iz budžeta mesne zajednice i nešto malo smo dobili i od opštine, bez pomoći sa strane. Ali ulažemo i u marketing, promovišemo se i preko interneta, ali i na druge načine. Vrmdža je poznata i po planinarima i biciklistima, koji su ovde u prethodnim godinama organizovali sportska takmičenja.

Reč Vrmdža, slično kao i Vrnci, ukazuje da su to mesta s mnogo izvora bogatih vodom. Stari su govorili „kad iz oblaka vrne kiša, u bašte treba navrnuti vodu”.  Organizuju se i manifestacije, a jedna od najpoznatijih je „Vrmdža fest”, festival dokumentarnog filma koji se bavi temama života na selu, turizma i ekologije.

Pre devet godina urađeno je penjalište na stene, za pecaroše tu je nedaleko i jezero, a pre trinaest godina otvoren je i etno-muzej s izloženih petsto predmeta koji svedoče kako se nekada živelo, kad nije bilo vaj-faja.

Vrmaško jezero nastalo je posle strašne provale oblaka, sada se voda u jezeru obnavlja s malog nepresušnog izvora u blizini i od kiše i snegova.

Kroz selo prolaze Vrmaška reka i Oravica. Vrmaška ili, kako je još zovu, Pakleška reka teče kroz klisuru, a poznata je i po tome što je na njoj bilo mnogo vodenica od kojih neke i danas rade. Selo ima nekoliko česama, a okolne šume bogate su lekovitim biljem, kupinama i pečurkama. Nadaleko je čuven rtanjski čaj, a odskoro i rtanjski med.

Berba lekovitog bilja i pečuraka

Posetioci koji dođu ovde mogu da obiđu atraktivna izletišta Latinski grad, planinu Rtanj, Sokobanju, izvor Vrmaške reke, da beru pečurke i lekovito bilje ili da se oprobaju u paraglajdingu, malom fudbalu, biciklizmu, košarci...

Dugo je selo Vrmdža bilo prepušteno samo sebi i nestajanju, kao i mnoga sela u Srbiji. Ali agilni i maštoviti ljudi iz ovog kraja shvatili su potencijale koje krije priroda na petsto metara nadmorske visine ispod Rtnja.

– Odlučili smo da gradimo puteve, izletišta, da organizujemo moto-trke i biciklizam, da se dogovaramo s planinarima na pravljenju novih staza i rezultati su i veći nego što smo se nadali – kaže Krstić.

Grad pored carskog druma

Prvi put se naselje Vrmdža pominje u pisanim dokumentima u 3. veku. U središtu sela dominira Latin grad, rimsko utvrđenje za odbranu carskog druma koji je vodio za Bliski i Srednji istok. U 6. veku grad je dograđivan kako bi se Vizantija branila od najezde slovenskih plemena. Grad se, kasnije, pominje u 14. veku kao utvrđeno stanište bogatih vlastelina, koji su, u to vreme, trgovali s trgovcima iz Dubrovnika. Vrmdža se pominje i u turskim knjigama poreskih obveznika. Ostala su dva zida starog utvrđenja i mnoge tajne. Seljaci svedoče da su nalazili široke rimske cigle s brojevima, delove kopalja, strelice, kovani bakarni novac, ljudske kosti. S Latin grada danas puca vidik na obrađene njive, na voćnjake, Rtanj.

Fest na livadi

I ovog leta ljubitelji dokumentarnog filma iz cele Srbije, ne samo profesionalci nego i amateri, priložili su svoje radove za već tradicionalni „Vrmdža fest” , festival dokumentarnog filma. Kada je novinarska RTS Ranka Jakšić 2011. godine snimila film o Vrmdži „Stranac u Srbiji” i za njega dobila prestižne međunarodne nagrade, rodila se ideja da se i u podnožju Rtnja organizuje festival. Ideja je zaživela još 2017. godine, a od tada se u Vrmdži, pored sportista, rekreativaca, poznavalaca starih zanata, redovno okupljaju i filmadžije, a organizatori s ponosom ističu da se pored platna na livadi okupi više gledalaca nego u bioskopskim salama. Najboljem autoru pripada nagrada koja nosi ime poznatog režisera Petra Lalovića, a prvi laureat bio je Dejan Đurović.

Rtanjski med

Rtanjski med je zaštićena geografska oznaka za višecvetni med koji se proizvodi isključivo na definisanom geografskom području ove planine. U njemu je analizom identifikovano čak 96 tipova polena. Rtanjski med je početkom ove godine dobio prvog ovlašćenog korisnika, a to je udruženje Lokalna akciona grupa „Rtanj” iz Sokobanje, koja za sada okuplja 30 individualnih proizvođača ovog meda koji su prošli proces sertifikacije.