Dijabetičari u postu

Dok traje gospojinski post, valja podsetiti se na činjenicu da u godini ima više dana kada se posti nego mrsnih.

Za one koji nemaju problem s dijabetesom izbor hrane je širi i lakše je pridržavati se pravila posta, ali kako da se svemu tome prilagode vernici koji imaju dijabetes?

Sveštenici na ovo odgovaraju da Crkva nije tako rigorozna u pogledu ishrane. Duhovnik može osloboditi ne samo dijabetičare, već i one koji pate od drugih bolesti strogih pravila. U tu grupu spadaju i oni koji zbog teškog rada, odlazaka na teren i noćnih smena nisu u mogućnosti da se strogo pridržavaju posta. Zbog nedovoljno hrane nekome može naglo da padne pritisak ili nivo glukoze, pa zato treba pojesti nešto slatko pa makar bilo i mrsno. Na liturgijama sveštenici uvek naglase vernicima da uvek imaju na umu da Bog nije post, već ljubav.

Važno je znati da ne treba mešati posno i dijetalno, jer ima namirnica bez masti, ali zato sadrže štetne ugljene hidrate, kao što su brašno i proizvodi od brašna. Riba je dozvoljena „šećerašima” ako je  pečena u rerni ili na roštilju ili još bolje skuvana.

Zašto  je važno praviti razliku između posne i dijetalne hrane objašnjava nam Stela Prgomelja, potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije.

– U posnoj hrani ima dosta ugljenih hidrata, a ugljeni hidrati su šećeri, koji nastaju iz skroba, kako slatkih tako i slanih namirnica i pretvaraju se u organizmu u glukozu. Pola kilograma hleba je isto kao i 40 grama šećera, tako da je već iz toga vidljivo koliko je štetno brašno i zašto se ponekad naziva i bela smrt – kaže ona i naglašava da što više treba izbegavati ulje. Njegov izostanak neće dovesti do neželjenih posledica ili do pada šećera i energije čitavog organizma. Ishrana bez ulja je, kako kaže, zdravija ne samo u danima kada se ne mrsi već i inače.

Stela Prgomenja bila je i edukator i na savetovanjima govorila o nekim pravilima u ishrani. Njena preporuka je da treba smanjiti skrobnu hranu, pre svega krompir i pirinač koji mogu poslužiti i kao zamena za hleb. Pravilo je da se jede jedna tanja kriška hleba po obroku, ali ako je na meniju krompir, onda hleb treba izbaciti.

Njeni obroci su svedeni na nekoliko glavnih namirnica koji joj pomažu da organizam održava u dobrom i zdravom stanju.

Za doručak pojede dve kašike ovsenih pahuljica i dve kašike borovnica, s  još malo voća, obično malina.

Za ručak što više kuvanog povrća  uz salatu, a može da se doda i parče pilećeg mesa, najbolje obarenog ili s roštilja. Za večeru naša sagovornica obeduje testenine s jogurtom i obično s jednom breskvom ili šakom oraha ili badema.

Koliko dijabetičari treba da paze na ishranu govori i njen savet da ne bi trebalo u leto, kada mame lubenice i grožđe, da pojedu dnevno više od četvrtine kriške bostana ili 12 zrna grožđa, ali posle toga trebalo bi da usledi polusatna šetnja. To je pravilo koje važi posle svakog „jačeg obroka”, kako bi se hodanjem pomoglo pankreasu da odradi svoj deo posla i pomogne insulinu da prođe do svih organa u telu.

U vreme posta ne smeju se jesti jaja i meso, ali se taj nedostatak može nadomestiti grilovanim povrćem i ograničenim količinama pirinča, testenine, pasulja (do tri kašike). Skrobne namirnice mogu da čine petinu naše ukupne ishrane.

Mnogi misle da je voće zdravo pa ga treba jesti u neograničenim količinama, ali nije tako, ono ima mnogo šećera i povećava nivo triglicerida u krvi koji zapušavaju krvne sudove. Zato treba biti oprezan, a najsigurniji način da se izborimo s ishranom i da pomognemo organizmu jeste fizička aktivnost, rad u kući, dvorištu, bašti. Ne mora biti klasična polučasovna šetnja, već ona može da se sastoji i od radne aktivnosti, ako za to imamo dovoljno prostora. 

Uz dobre lekove novije generacije život ljudi s dijabetesom može da bude dug i kvalitetan, ali i oni koji poste i mole se moraju znati da im, kako poručuje naša sagovornica, sedenje neće pomoći.