„Harvard" je bila bajka koja se ostvarila

Gost podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je dr Branko Bojović, profesor na Univerzitetu „Harvard“, i specijalista kranio-maksilofacijalne hirurgije i mikrohirurgije.

On radi u bolnicama „Šrajners hospitals for čildren” i u „Masačusets dženeral hospital”, a govori o jedinstvenoj transplantaciji lica na svetu koju je uradio sa timom kolega u bolnici Univerziteta Merilend u Baltimoru, koja je ušla u anale medicine kao najsloženija transplantacija tog tipa na svetu. Naime, čoveku koji je slučajno pucao sebi u lice u lovu i naneo teške povrede, dr Bojović je sa kolegama izveo intervenciju koja ja trajala čak 36 sati, „stvorivši“ mu sasvim novo lice, jezik, zube, vilicu… Pre toga nesrećni čovek je imao više od 30 neuspešnih intervencija. Bojović objašnjava da su kandidati za ovakve operacije ljudi sa veoma teškim povredama ili malformacijama lica koji su prošli sve uobičajene procedure i nisu rešili svoj problem.

On je govorio i o intervencijama u kojima dolazi do regeneracije kože i ožiljaka uz pomoć specijalnih lasera, o genskim terapijama, kao i o zahvatima gde se na ultrazvučnom pregledu trudnica kod beba otkriju anomalije poput rascepa usne, pa se uz pomoć specijalne intervencije problem „ispravi” pre rođenja. Ovaj stručnjak je i deo tima za transplantacije polnih organa, pa je tako u Beogradu učestvovao u operaciji gde je brat bratu bio donor testisa.

Budući da je rođen i da je odrastao u Americi, u podkastu je otkrio da je srpski jezik naučio zahvaljujući baki, koja je živela blizu njegove porodice u gradiću Lakavana. Opštu i plastičnu hirurgiju specijalizovao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, a mikro i kraniofacijalnu hirurgiju u Baltimoru. Zahvaljujući porodici, imao je naviku da redovno ide u crkvu, pa sada smatra da je baš crkva zaslužna što je postao čovek kakav danas jeste. Istakao je da je zaljubljen u svoj posao, da je velika satisfakcija kada si profesor na „Harvardu“, ali da to nije nimalo lako i da zahteva mnogo rada i odricanja.

„Ne bi bilo iskreno da kažem da tako nešto može da se dostigne bez velike pripreme i mislim da je moja dužnost da to kažem. Kada si tamo onda ljudi znaju da si ozbiljan i izazivaš im pažnju. Taj univerzitet je poseban. Ponekad svako od nas koji smo tamo studirali pomisli: kako sam se ja tu našao? Širok pogled ljudi koji dolaze iz raznih delova sveta samo donosi rezultate i pravi neki posebnu zajednicu. To su „krila“ univerziteta. Za mene je „Harvard“ bio bajka, nešto što je delovalo nemoguće. Trud koji sam uložio u rad, ali i sreća, pomogli su mi u odluci da tu i ostanem. Za uspeh je zaslužno i to što sam Srbin, jer da toga nije bilo ne znam gde bih stigao“, istakao je dr Bojović.

U SAD ljudi Srbiju najviše povezuju sa Nikolom Teslom, Novakom Đokovićem i poznatim košarkašima poput Nikole Jokića, Vlade Divca, Predraga Stojakovića…

Naš gost otkriva da u Srbiju dolazi kako bi obišao rodbinu i prijatelje i to u Beogradu, Novom Sadu i Bačkoj Topoli. Interesantno je da je suprugu upoznao na Festivalu tamburica u Novom Sadu, da imaju troje dece i koriste mesec dana godišnjeg odmora leti da budu baš u našoj zemlji. Ističe da mu mnogo znači to što je dobio Sretenjski orden, kao najviše državno odlikovanje, ali i da mu je to što je srpskog porekla mnogo značilo u dostizanju profesionalnih uspeha.

POGLEDAJTE JOŠ