Kako je plesao Pablo Eskobar

Nova sezona dokumentarnog serijala „Fantastična planeta“ u 18 epizoda otkriva najskrivenije delove zemaljske kugle, a u prelepim kadrovima moći ćemo da uživamo od utorka, 27. avgusta, na RTS 1, u 22.00. Autor serijala, Vladimir Banić, obišao je sve poznate kontinente i razgovarao sa više od dve stotine sagovornika.

Kako nam objašnjava, u novim epizodama saznaćemo kako na plutajućim ostrvima na jezeru Titikaka živi Uros narod, a kako oni koji naseljavaju brazilski Amazon.

U Argentini ćemo videti pacijente psihijatrijske bolnice koji su pokrenuli radio stanicu, sada najpopularniju u zemlji, ali i saznati kako tango pomaže u lečenju Parkinsonove bolesti i kako treniraju svetski šampioni u fudbalu.

Banić će nas zatim povesti na polja koke u Kolumbiji, gde će nam pokazati šta znači odanost fudbalskom klubu, ali i kako je plesao Pablo Eskobar.

U SAD čućemo kako izgleda danas i odakle potiče vudu verovanje, kao i ko veruje da se duhovi mogu prizvati u gradskoj sudnici. Na tom kontinentu tim Vladimira Banića posetio je močvaru Everglejds. Zatim je „skoknuo” do Azije, gde je posetio mnogoljudni Hong Kong, futuristični Singapur i takmičarsku Koreju, a videćemo i kako izgleda finale video igre „League of Legends“, kao i zašto su gejmeri plaćeni poput profesionalnih sportista.

U najstarijem kontinetu ovaj posvećeni autor istražuje zašto Španci trče sa bikovima u Pamploni, zašto se u Firenci jednom godišnje ljudi bore za svoj deo grada pesnicama, kao u srednjem veku i kakve to veze ima sa nižim kriminalitetom.

Ovogodišnju ekspediciju po našoj fantastičnoj planeti završio je putovanjem na Antartik.

Posle više od 200 snimajućih dana i nekoliko krugova oko globusa, Vladimir Banić kaže da i dalje postoje mesta koja se opiru da postanu deo uniformne planete. Tamo žive posebni ljudi koji ne žele da se hrane u restoranima brze hrane, koji ne žele da žive na društveni mrežama i da se oblače kako to moda nalaže.

- Danas je pravi izazov naći takve ljude - one koji žive za sebe, a ne za druge. To su posebni pripadnici naše vrste i svaki put se osetim prebogato kada upoznam nečiju iskrenu strast, želju, pa i strahove – ističe Banić koji je posebno zahvalan svojoj ekipi koja je razumela da radi na nečem posebnom. I koja je shvatila da sa srpskim skromnim budžetom može da se takmiči sa velikim produkcijama.

- Naši gledaoci imaju kablovsku televiziju i oči su im navikle na jedan kvalitet programa koji mi pokušavamo da stigemo i možda malo prebacimo. Snimatelji i montažeri su radili u jednom danu duple smene i ja sam im zbog toga neizmerno zahvalan – poručuje Banić.

A na nama ostaje da se prepustimo dalekim predelima i uverimo se u tvrdnje ovog autora, dobitnika nagrade „Milan Pantić“ za novinarsku hrabrost.