Zgrade postaju baterije za čuvanje energije

Visoke zgrade bi uskoro mogle bi imati novu i vitalnu svrhu: skladištenju obnovljive energije koja bi mogla da se koristi za stanare. Zbog naglog porasta izgradnje visokih zgrada širom sveta, arhitekte i inženjeri istražuju inovativne načine za rešavanje izazova obnovljivih izvora energije.

Problem nastaje kada solarni paneli proizvode manje energije kada je oblačno ili kada vetro turbine miruju u danima kada nema vetra. Ima i obrnutih primera da zbog više sunačnih ili vetrovitih dana, ovi izvori obnovljivih izvora energije proizvode više električne energije nego što je potrebno. Dodatni problem je što nema gde da se taj višak energije skladišti.

Skladištenje energije koja bi kasnije mogla da se koristi ključno je za uravnoteženje proizvodnje i potrošnje. U maju je arhitektonski i inženjerski div Skidmore, Owings & Merrill (SOM) najavio partnerstvo s kompanijom za skladištenje energije Energy Vault s ciljem razvoja rešenja za gravitacijsko skladištenje energije.

Ta saradnja uključuje projektovanje velikih zgrada koji koristi višak električne energije iz mreže za podizanje ogromnih blokova kada je potražnja za energijom niska. Ti blokovi pohranjuju energiju kao potencijalnu energiju i mogu se smanjiti za proizvodnju struje kada potražnja poraste.

SOM, poznat po projektiranju nekih od najviših zgrada na svijetu kao što su One World Trade Center u New Yorku, Willis Tower u Chicagu i Burj Khalifa u Dubaiju, ovo vidi kao priliku da iskoristi svoju stručnost za održiva energetska rešenja u doba klimatskih promena.

„Ovo je prilika da iskoristimo našu stručnost i upotrebimo je za skladištenje energije, omogućujući nam da se odviknemo od fosilnih goriva”, kaže Bill Baker, konzultantski partner u SOM-u za „Rojters”.

Međunarodno energetsko udruženje naglašava nužnost pohranjivanja na mreži kako bi se postigle nulte neto emisije do 2050. godine. Dok se litijumske baterije naširoko koriste u električnim vozilima, dokazano je da one nisu prikladne za dugoročno pohranjivanje energije. Alternativne metode poput crpne hidroelektrane, koje zahtevaju specifične geografske uslove, takođe se koriste, ali imaju ograničenja.

SOM i Energy Vault predlažu nadgrađevne tornjeve visine od 300 do 1.000 metara, opremljene oknima nalik na dizala za pomicanje blokova. U te tornjeve mogli bi se smestiti stanari i poslovni ljudi koji bi mogli da budu smešteni u stambene i poslovne prostore.

Robert Piconi, izvršni direktori Energy Vault smatra da te strukture mogu pohraniti više gigavat-sati energije, dovoljno za napajanje nekoliko zgrada. Ali skeptici dovode u pitanje ekonomsku izvedivost baterija za nebodere zbog prostora potrebnog za skladištenje i strukturalnih izmjena potrebnih za podnošenje mase.

Međutim, Energy Vault i SOM optimistični su pogledu komercijalne održivosti svojih dizajna. Energy Vault je već dovršio 150 metara visok projekt skladištenja energije u Kini, demonstrirajući potencijal nepumpnih hidrogravitacijskih sastava za skladištenje energije.

Visoke zgrade, s gotovo 40 odsto globalnih emisija staklene bašte, mogle bi nadoknaditi uključivanjem skladišta obnovljive energije. To je u skladu sa stalnim naporima da se zgrade učine održivima boljom izolacijom, upotrebom materijala koji sadrže manje ugljenika kao što je drvo i uključivanjem zelenila, kao što se vidi u milanskim tornjevima obraslim drvećem koje je dizajnirao Stefano Boeri.

Potražnja za visokim zgradama potaknuta je brzom urbanizacijom, što zahteva vertikalnu izgradnju u gusto naseljenim gradovima. Veće za visoke zgrade i urbana staništa dalo je izveštaj u kome je zapisano da je između 1900. i 1999. globalno izgrađeno 235 zgrada viših od 200 metara, što više nego godinu dana ranije, kada je izgrađeno 179 takvih zgrada. Strukture za skladištenje gravitacijske energije imaju koristi od povećane visine, što bi moglo nadoknaditi iz konstrukcije u roku od dve do četiri godine.

„Ako ionako gradite visoko, ovo je logičan nastavak”, zaključuje Piconi.

SOM i Energy Vault sada traže partnere za razvoj kako bi oživeli svoje inovativne dizajne. Uz utvrđenu reputaciju SOM-a u izgradnji visokih zgrada, izgledi za izgradnju prvog nebodera koji skladišti energiju čine se obećavajućima.