Zamislite da sedite na plaži u tropskom raju dok šaljete pozive o predstojećem projektu ili da opušteno pišete ključni deo nekog rada dok slušate kako talasi udaraju o obalu. Ovo je za mnoge bio san koji je poslednjih godina postao stvarnost.

Uspon koncepta digitalnih nomada išao je ruku pod ruku sa pandemijom kovid-19, ali je popularnost ovog fenomena počela da raste mnogo pre nego što je svet shvatio da postoji i drugačiji način rada, koji ne uključuje svakodnevna putovanja.

Digitalni nomadi su ljudi koji su odlučili da prihvate rad nezavisno od lokacije na kojoj se nalaze, tako što koriste tehnologiju da putuju bilo gde i rade na daljinu na svojoj izabranoj karijeri putem interneta, sa bilo kog mesta u svetu, piše MBO Partners.

Digitalni nomadi su pojedinci koji koriste internet i tehnologiju za obavljanje svojih poslova sa bilo kog mesta na svetu, što im omogućava m da rade na daljinu. Ovi profesionalci mogu da budu programeri, dizajneri, pisci, marketinški stručnjaci ili bilo koja druga profesija koja ne zahteva prisustvo u kancelariji. Njihova sloboda da rade iz različitih lokacija često je povezana sa željom za putovanjima i istraživanjem novih kultura.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by JOËLLE REGH | Solo Travel & Digital Nomad (@joelle_regh)

„Za razliku od redovnih udaljenih radnika, koji imaju tendenciju da ostanu u jednoj geografskoj oblasti, „digitalni nomadi putuju i istražuju dok rade, što znači da postoji neki aspekt igre i istraživanja orijentisan na lokacije koje digitalni nomadi biraju”, napisali su u MBO Partners.

Životni stil digitalnih nomada se ogleda u pronalaženju načina da putuju i istražuju svet, kutke i rupe sveta, a istovremeno vode računa da imaju dovoljno novca za život, pri tom ne zapostavljajući svoju karijeru.

Većina digitalnih nomada rade na daljinu, samozaposleni su ili frilenseri, kažu u Privrednoj komori SAD, koja je primetila da su poslednjih godina milioni Amerikanaca izabrali život digitalnih nomada.

Popularni destinacije među digitalnim nomadima uključuju Bali, Bangkok, Lisabon i Medelin, gde mogu da uživaju u povoljnijim troškovima života i dinamičnim zajednicama.

Think Remote je procenio da u svetu postoji oko 35 miliona digitalnih nomada, od kojih su 23,2 miliona Amerikanci, a taj broj je značajno veći u odnosu na brojke iz 2022. koje su pokazale da je broj radnika širom sveta bio samo 16,9 miliona.

Problemi u raju

Međutim, dok život u kome se mešaju posao i putovanja može izgledati idilično, digitalni nomadi se suočavaju sa jedinstvenim skupom problema koji nekim ljudima možda neće učiniti stil života privlačnim.

Život u različitim kulturama može da bude uzbudljiv, ali i izazovan. Digitalni nomadi moraju da se prilagode novim okruženjima, jezicima i običajima, što može da bude stresno.

Rad sa udaljenih destinacija može da oteža održavanje ravnoteže između profesionalnih i ličnih obaveza.

Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava zajednica digitalnih nomada je njihov nedostatak veze.

„Sve veći broj radnika koji su isprobali nomadski način života izveštava da iza Instagram postova podstaknutih lutanjem i ružičastih blogova o putovanjima, stvarnost ove postavke nije uvek tako glamurozna“, napisala je Elen Ngujen iz Bi-Bi-Si Njuza.

„Iako je bilo dosta prednosti za radnike koji su isprobali ovakav način života, mnogi, takođe, kažu da je nedostatak konekcije uticao na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, pa ih čak i učinio siromašnijim na poslu“, dodaje Ngujen.

Najveći problem za neke, prema njenim izveštajima, je nedostatak stabilne zajednice i dugotrajnih prijateljstava, što je dovelo do osećanja izolacije, pa čak i depresije kod nekih nomada sa kojima je razgovarala.

Drugi veliki problem tokom života u inostranstvu bila su trovanja hranom i infekcije.

Svaki problem je bio svojevrstan izazov, ali nagomilani jedan na drugi postali su previše za Loren Džulif, veteranku digitalnog nomadstva koja je na kraju napustila takav način života.

Džulif je rekla Ngujen da se borila da efikasno vodi svoj posao dok je putovala i da je na kraju počela da dobija napade panike, koji bi prestajali tek kada je razmišljala o prelasku u matičnu bazu, što je i uradila — sada je zastupala druge.

Kao bivši digitalni nomad videla je kako njeni napadi panike nestaju, a prihodi njenog preduzeća se utrostručavaju kada se uselila u stan u Portugaliju, još uvek ne želeći da se odrekne svog života putnika, ali je pronašla srećnu sredinu između dve krajnosti svog radnog života.

„Donošenje odluke da prestanem bilo je teško“, rekla je Džulif Ngujen, „prilično sam se mučila da saznam ko sam kao osoba ako ne putujem puno radno vreme”.

Brza pretraga na Guglu će otkriti da Loren Džulif nije jedina. Popularni digitalni nomadi kao što su Oz Čen, 2foodtrippers i The Ordinari Adventurer, napustili su takav životni stil iz veoma sličnih razloga – svi su bili umorni i trebalo im je da promene tempo.