Nova normalnost

Tu savremenu pošast – manijakalno buljenje u mobilni telefon, preneli smo i na životinje, pa su tako gorile u zoo vrtovima širom Severne Amerike postale opsednute svetlećim ekranima kojima ih posetioci slikaju i nutkaju. Nekada su to bile banane, kikiriki, smoki... a sada ne žele ništa drugo do pametne igračke za kojom čeznu, poput nas. Postali su ovisni o savremenu tehnologiju! Nekada porobljeni u omeđene prostore svojih kaveza, daleko od prirode i svojih predaka, a danas izgubljeni u lavirintu veštačke inteligencije. Ni sami više ne znaju da li su životinje ili ljudi. Da li vole banane ili telefon... Da li su majmuni počeli da nalikuju na nas, ljude, ili mi na majmune?

Nije ni čudo što smo omađijani svojim za rukom sraslim mobilnim telefonima, kada se na TV-u ništa ne dešava. Sve je tako dosadno, monotono i već viđeno. Odavno nam TV sadržaj ne drži pažnju, ne intrigira nas, ne vezuje, ne osvaja, ne budi, ne pokreće emocije... Osim, možda, kada je reč o velikim međunarodnim manifestacijama, poput ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu. Idealan povod da se nadmudrujemo na društvenim mrežama – da li je ovaj spektakl bio vrhunac umetničkog dometa ili, kako napisaše neki, satanizacija, očovekovenje, golotinja, blud, razvrat i udaljavanje od suštine sporta...

Za nekoga je ovo dugonajavljivano spektakularno istorijsko otvaranje bilo „sunovrat grada svetlosti“, za druge „trans parada“, kič, gaženje zdravog razuma i prelaženje granica pristojnosti, „sportska Evrovizija“, degradacija muškog roda i sportskih vrlina, „frik šou“, defile bradonja sa dugom kosom i srculencima na bradavicama koje je prevazišlo i Fredija Merkjurija i Monserat Kabalje, koji nisu svoju seksualnu orijentaciju javno isticali... Za neke je to, pak, bilo višesatno maltretiranje gledaoca, pokušaji da se nenormalno predstavi kao normalno i etablirano, dok za druge neviđeno i veličanstveno, teško ponovljivo, revolucionarno....

Teško je danas očekivati stadionski slet u Parizu – neko je dodao. Za neke su sportisti u defileu, ploveći Senom, večni heroji koji dodiruju večnost. Jer, sve u Parizu je umetnost, spoj modernosti i novih tehnologija, u duhu „nove normalnosti“, čak i kada nam se serviraju morbidne giljotirane glave, što mnogi korisnici društvenih mreža nisu prepoznali i podržali jer „nemaju široke vidike“. A i kako bi imali, kada je za nas normalnost narodna televizija i estetika ružičaste televizije, Desingerica, Jala i Buba koji fasciniraju veći broj stanovnika Srbije na crnogorskom primorju... Ako ih javni servis ne edukuje, da li oni mogu zaista da shvate i protumače šta je kreator svečanosti Olimpijskih igara hteo da kaže... Pri tom, retko ko je uočio da se komentatori javnog servisa nisu dovoljno pripremili za prenos i da nisu znali francuski izgovor, pa je rediteljka Alis Gi postala Gej, ni kriva ni dužna. Ta vrsta neobrazovanosti i neinformisanosti su nedopustivi za nekog ko se bavi javnim poslom!

Bilo je i onih kojima je zasmetalo što naš sportista na kojeg smo svi ponosni, Novak Đoković, nije nosio olimpijsku vatru... A da li se neko zapitao da li Senom teku otpadi kanalizacije, kao našom Savom, kraj Beograda... I sport je postao opijum za narod...Odnosno, sve ono što se dešava van sportskih terena... I dalje komentarišemo ceremoniju otvaranja, a retko ko pobede i poraze naših sportista. Šteta što se ovakvim promišljanjima nisu bavile ovdašnje televizije, već samo Fejsbuci i Instagrami... Jedno je sigurno, ovaj spektakl oslikao je vreme u kojem živimo. Izgleda da nam se naša stvarnost ne dopada. I šta ćemo uraditi po tom pitanju?

Niko, u međuvremenu, nije primetio da će se zbog suše, jakih vetrova i vrućine, pre vremena vršiti i brati kukuruz i suncokret, da su cene ovih žitarica niže no ikad, da se zemlja stegla, da se plugovi lome, da je smanjen prinos... I da je glavni grad Crne Gore – Budva! Kako mladi kažu... Da se za rezervacije onih koji tuku papučama decu i valjaju lake droge mora izdvojiti od 150 do nekoliko hiljada evra i da roditelji na sve pristaju. I da su nam glavne teme – ko je koga zgazio, ubio... a da istinski ne hajemo za žrtve.

Možda, zaista, Olimpijske igre jesu naša slika i prilika i pokazatelj našeg sunovrata!

U NOVOJ "TV REVIJI", U PETAK, 9. AVGUSTA, PROČITAJTE KAKO SMO DOŽIVELI OLIMPIJSKO ZLATO NOVAKA ĐOKOVIĆA