Kome se isplate kilovati od sunčanih dana

Srbija ima dovoljno sunčanih dana godišnje i u tom pogledu ugradnja solarnih panela je isplativa. Zato nije pitanje da li se treba okrenuti solarnoj energiji, jer je tu odgovor očigledno pozitivan, već šta je sve potrebno da bi sebi priuštili status kupca-proizvođača, što predstavlja put do manjih računa za struju i aktivnog učešća u proizvodnji čiste električne energije.

Izraz kupac-proizvođač ili prozjumer u srpsko zakonodavstvo uveden je 2021. godine i to donošenjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Prozjumeri menjaju dosadašnju praksu po kojoj domaćinstva samo troše električnu energiju – kupci sada mogu da postanu i proizvođači struje.

U registru 3.268 prozjumera

Postavljanjem solarne elektrane na krov kuće i upisom u Registar kupaca-proizvođača domaćinstva za sopstvene potrebe koriste proizvedenu električnu energiju. Viškovi koji nastanu kada proizvodnja prevazilazi potrošnju prebacuju se u elektrodistributivnu mrežu, koja je poput virtuelne baterije, i povlače iz mreže kada ne proizvode – po noći ili kada je oblačno. Iz mreže se prvo troši „sačuvana” struja, a zatim struja čija potrošnja će biti obračunata u tom obračunskom periodu.

Do sada je u registar upisano 3.268 kupaca-proizvođača. Veliko interesovanje pospešile su subvencije, smanjenje poreza i naknada.

Prednjače domaćinstva, njih 2.411, dok najmanje ima stambenih zajednica, samo tri. Pored toga još 857 solarnih elektrana izgradila su privredna društva, u koje se ubrajaju industrijski objekti, manastiri, škole i vrtići...

Domaćinstva na krovove kuća mogu da postave solarne elektrane maksimalne snage od 10,8, a privredna društva od 150 kilovata.

Izgradnja ove elektrane na krovu porodične kuće ne zahteva nijednu dozvolu bilo koje službe, ali je neophodno zadovoljiti uslove poput zadovoljavajućeg stanja elektroinstalacija, kutije s osiguračima, ispravnog uzemljenja kuće i gromobranske instalacije i, naravno, stabilne i ispravne krovne konstrukcije, navodi se na sajtu prozjumer.rs.

I najvažnije, kupac-proizvođač mora da bude vlasnik objekta i instalacije.

S obzirom na to da je najjeftinija energija koja se ne potroši, savet stručnjaka je da se ipak prvo uloži u toplotnu izolaciju i stolariju, jer su uštede do 40 procenata.

Od ove godine u 44 grada i opštine raspisuju se i javni pozivi za subvencije do čak 90 odsto ukupne vrednosti energetske sanacije domaćinstva.

Ukoliko je potrošnja struje i dalje velika, postavlja se pitanje u kojoj se zoni potrošač nalazi. Ako je neko skoro stalno u zelenoj zoni – njemu se ulaganje u solarne elektrane neće isplatiti, dok potrošačima koji su često u plavoj ili crvenoj zoni može da bude veoma isplativo.

– Ljudima koji žive u stanovima ne isplati se da budu prozjumeri, zato što su uglavnom priključeni na centralno grejanje, pa samim tim energiju plaćaju znatno jeftinije. Takođe, nekom ko je priključen na toplovod (nema bojler), apsolutno se ne isplati ova investicija, budući da već malo troši – objašnjava Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

S obzirom na to da snaga instalirane solarne elektrane zavisi od potrošnje domaćinstva, potreban je, po rečima Ivane Jovčić, direktorke Centra za unapređenje životne sredine, podatak o godišnjoj potrošnji struje, kao i o tome da li je domaćinstvo na jednotarifnom ili dvotarifnom merenju.

Primera radi, ako znamo da godišnje trošimo 12.000 kilovat-časova struje, dolazimo do toga da nam je potrebna solarna elektrana od približno 10 kilovata. Ovaj podatak treba da posluži kao početno razmatranje ulaska u prozjuming.

Zašto je ovo važno?  Prozjumeri koji su napravili mnogo veće elektrane u odnosu na svoje potrebe nisu mogli da iskoriste svu dobijenu struju i ona je, nakon perioda poravnanja, ostala na „poklon” EPS-u.

– Prozjumeri mogu da povuku svu struju koju su predali u elektrodistributivnu mrežu tokom godine, od 1. aprila do 31. marta. Poslednjeg dana marta sve se anulira, pa se i eventualni preostali viškovi poništavaju i više se ne mogu iskoristiti – kaže Šćekić.

Znači, bolje je postaviti manju elektranu od recimo pet kilovata, pa posle dograditi, ako se ukaže potreba.

Na jednom od specijalizovanih sajtova analize pokazuju da prosečne potrebe jednog domaćinstva može da pokrije ugradnja elektrane od šest kilovata. Ta investicija košta oko 6.000 evra, a subvencije države pokrivaju polovinu troška.

Znači, prvo treba napraviti kalkulaciju koliko se struje troši. Druga stepenica je angažovanje dobavljača i instalatera opreme, koji po sistemu „ključ u bravu”, postavlja panele, pretvarač ili invertor – koji je najbitniji u celoj priči, povezuje sve i priključuje na mrežu. Oni daju i predračun prilikom konkurisanja za subvencije.

Odabir kvalitetnih elemenata za elektranu treba da se bazira na garanciji koja se obično, za kompletnu elektranu, izdaje na 15 godina.

Pri izboru panela od veličine je važnija njihova efikasnost: procenat sunčeve svetlosti koji solarni panel pretvara u električnu energiju. Efikasnost od 20 odsto i više je visok učinak. Životni vek panela obično je od 30 do 40 godina.

Za solarne elektrane kažu da su pasivne investicije, ako su urađene po pravilima struke, projektovane su da rade dugi niz godina i nema bezbedonosnih rizika.

Brza ugradnja

Izgradnja same elektrane je brza, traje od jedan do dva dana. Dokumentacija za priključenje na mrežu i upis u registar dostavlja se elektronski, putem mejla. Na priključenje se čeka od 10 do 30 dana.

Promena navika

Kad se sve ovo završi i potekne struja, potrošače čeka i promena navika. Najisplativije je da se struja koristi dok ima sunca, dok se stvara, tada je besplatna. Tada se uključuju veliki potrošači: mašine za veš, sudove, bojler, kosilica, električni automobil... Što se ne upotrebi ulazi u brojilo i postaje predmet obračuna.  Energija koju prozjumeri povlače iz sistema nije besplatna.

– Cena je šest dinara bruto, što je isplativije od obične kupovine struje, budući da je cena energije u zelenoj zoni oko 13 dinara, u plavoj viša od 16, a u crvenoj čak 36 dinara – objasnila je Ivana Jovčić, za potkast Nove ekonomije „Samo da pitam”.

Propisi se često menjaju: Šćekić podseća da su kupci-proizvođači ranije plaćali naknadu na ukupnu preuzetu električnu energiju, dok je sada ta osnovica promenjena na utrošenu energiju, odnosno razliku između preuzete i proizvedene struje.

Predviđa se da bi bilo više korisnika kada bi se usvojio model otkupa viškova na kraju perioda za poravnanje, podsticanje kroz povraćaj (ili smanjenje) PDV-a na opremu za izgradnju ovih elektrana.

Trošimo tri puta više energije od evropskog proseka

U Srbiji se troši tri i po puta više energije u odnosu na evropski prosek zbog čega država pruža podršku građanima da zamene dotrajalu stolariju, fasadu, izolaciju, neefikasne kotlove, ali i da postave solarne kolektore i panele.

Subvencije mogu da pokriju i do 65 odsto vrednosti investicije, a građani mogu da konkurišu u 137 gradova. Treba pratiti internet stranicu svoje lokalne samouprave i raspisivanje javnog poziva.