Kad treba potražiti pomoć

Dr Džuli Smit, pre nego što je postala jedan od najpopularnijih svetskih psihologa, godinama je u maloj ordinaciji primala pacijente. Shvatila je da neko može da plati razgovor s stručnim licem, a neko ne i da zbog toga ljudi trpe. Počela je da snima kratke jednominutne video-zapise o mentalnom zdravlju, a potom je i u knjizi „Zašto mi to niko ranije nije rekao” (izdanje „Laguna”, prevod Stela Spasić), sakupila pregršt saveta o sticanju životnih veština.

Prve godine kad je počela da drži onlajn kurseve o mentalnom zdravlju, dobila je veliki broj imejlova s pitanjem kada treba potražiti profesionalnu pomoć zbog mentalnog zdravlja.

Zabrinuti i neodlučni

Kratak odgovor na to pitanje glasi da to treba da uradite kad god ste zabrinuti zbog svog mentalnog zdravlja.

„Kad mentalno zdravlje nije stabilno, osobi može biti još teže da donosi odluke i preduzima određene mere, ali nema pravila koja će vam reći kada da se obratite stručnjaku”, piše dr Smit.

Mnogim ljudima stručna podrška za mentalno zdravlje nije lako dostupna. Od kulturnih tabua i skupih terapija do raspoloživosti odgovarajućih usluga i lekara, postoje i te kako stvarne prepreke koje sprečavaju ogroman broj ljudi da dobiju pomoć od službi koja bi im zaista koristila. Prevazilaženje svih tih prepreka predstavlja veliki izazov za društvo.

Ukoliko imate dovoljno sreće da su vam takve usluge dostupne a zabrinuti ste zbog svog mentalnog zdravlja iz bilo kog razloga, takav korak vam može promeniti život. Odlazak kod stručnjaka i razgovor s njim dovoljni su da istražite moguća rešenja problema.

„Kad s klijentima počnem da pričam o ideji terapije, često mi govore da misle da je ne zaslužuju. Misle da se drugi još gore osećaju. Zato čekaju do trenutka kad više ne mogu da izdrže pritisak i tek tada se odluče na taj korak. U toj fazi je brdo na koje treba da se popnu već izraslo u planinu. Čekanje da legnete u samrtnu postelju da biste se obratili lekaru nije nikakva briga o svom zdravlju, ni fizičkom, ni mentalnom”, objašnjava autorka.

Ona se slaže s izgovorom da uvek ima onih koji se još gore osećaju:

„Međutim, ako imate priliku da potražite stručnu pomoć, mentalno zdravlje će vam možda biti zahvalno zbog toga, a život bi mogao da vam se promeni u meri koju ne možete ni da zamislite. Imala sam prilike da se uverim u to. Videla sam ljude koji su se izvukli iz teškog očaja, odmakli s ivice ambisa i počeli da menjaju svoj život. To se dešava a može se desiti i vama. Ne za jedan dan ili za nedelju dana, već za mnogo dana i mnogo nedelja predanosti svom zdravlju i životu koji želite da stvorite.”

Seme nade

Kad je stručna pomoć nedostupna, jedni drugima smo potrebni više nego ikad. Zahvaljujući internetu, dostupniji su nam mnogi edukativni resursi i o mentalnom zdravlju počelo je da se govori širom sveta. Ljudi koji su nekad bili usamljeni u svojoj nevolji počinju da shvataju da su promene u mentalnom zdravlju, isto kao i u fizičkom, sasvim normalne za čoveka. Pričaju se priče o oporavku, izlečenju i napretku. Seje se seme nade. Širi se poruka da naše mentalno zdravlje nije potpuno van naše kontrole. Mi nismo u milosti emocionalnih stanja koja pogubno deluju na nas. Možemo mnogo toga da naučimo i promenimo da bismo preuzeli odgovornost za svoje zdravlje. To podrazumeva da iz dostupnih izvora stičete što više znanja i dajete sve od sebe da isprobavate metode, pravite greške, ponovo pokušavate, učite još više i nastavljate dalje.

– Ako vam stručna pomoć nije dostupna, iskoristite svaku moguću priliku da nešto naučite i to podelite s ljudima u koje imate poverenja. Povezanost s ljudima i obrazovanje mogu da nam pomognu da umnogome poboljšamo svoje mentalno zdravlje ‒ poručuje doktorka Smit.

Ako ne znate kakva vrsta pomoći vam je potrebna, stručnjak može da vam pomogne u tome.