Neostvareni san o vladi eksperata

Miroslav Đorđević (1936–2023) bio je poznat u srpskoj dijaspori i Srbiji kao uspešni biznismen, politički organizator, lider, osnivač i predsednik humanitarne organizacije Fondacija Studenica, pisac i filantrop.

Rođen u Beogradu u oficirskoj porodici, od malih nogu bio je prožet rodoljubivim osećanjima, koje je nosio kroz život. Ova osećanja bila su glavni podsticaj za mnogostruke aktivnosti, posebno o srpskim pitanjima.

 Početak u Republikanskoj partiji Kalifornije

Ovako u knjizi „Nezaboravni susreti” (izdanje „Čigoja štampa”) Branko Mikašinović, jedan od vodećih slavista u Americi, nekadašnji predavač ruskog jezika i književnosti na univerzitetima u Nju Orleansu i Tulejnu, novinar „Glasa Amerike” duže od dve decenije, opisuje jednog od najznačajnijih ljudi iz srpske dijaspore u SAD.

Autor podseća da je Đorđević kao biznismen, posle diplomiranja na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju 1960. godine na bankarstvu i finansijama, osnovao dve finansijske firme tokom osamdesetih: „Fajnenšal sikjuriti” i njenu naslednicu kompaniju „Kapital garanti”.

Kasnije je osnovao međunarodnu banku u SAD koja je uključila u svoj delokrug bivšu Jugoslaviju.

Đorđević je prvi put postao politički aktivan u Republikanskoj partiji Kalifornije. Izabran je za predsednika 19.000 omladinskih republikanskih organizacija države Kalifornije 1966. godine.

– Ovo interesovanje za politiku kasnije će evoluirati u njegove napore da potpomogne srpsku demokratsku opoziciju protiv vladavine Slobodana Miloševića i implementira demokratsku tranziciju u Srbiji. Krajem 1999. godine Miroslav Đorđević je inicirao i organizovao, prvi od 1944. godine, zvanični Sentandrejski kongres u Mađarskoj između svesrpske dijaspore i demokratskih lidera u Srbiji. Ovo okupljanje privuklo je vodeće političke ličnosti iz Srbije. Igralo je značajnu ulogu u ujedinjavanju demokratske opozicije Miloševiću, uključujući prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića – podseća Mikašinović.

U oblasti političkih aktivnosti dijaspore Đorđević je, 1990. godine, osnovao jednu od najbolje organizovanih i najuticajnijih organizacija u SAD, Kongres srpskog jedinstva, s ciljem demokratizacije i oporavka srpskih zemalja. Organizacija je nastojala da aktivno i odlučno brani srpske legitimne interese u Vašingtonu i na drugim mestima tokom građanskog rata u Jugoslaviji. Imala je glavnu kancelariju u Vašingtonu i kancelarije u Beogradu i Kaliforniji. Članstvo je dostiglo nekoliko hiljada, s ispostavama širom sveta.

Zajedno s Vidakom Ćelovićem iz Detroita i Borom Vukovićem iz Denvera, Đorđević i Dragoslav Đorđević, njegov otac, osnovali su „Studenica Faundejšn” 1994. godine, koja je aktivna i danas. Miroslav je bio predsednik fondacije od prvog dana. Njen cilj je da dodeljuje stipendije uspešnim srpskim studentima i pomoć univerzitetima i raznim drugim akademskim institucijama.

Kao pisac, Đorđević je autor dve priznate političke knjige zasnovane na njegovom iskustvu sa srpskim političarima: „Decenija iluzija 1990–2000” i „Korespondencija – Miroslav Đorđević i Dobrica Ćosić”.

Takođe je pisao poeziju i eseje.

Srpski ciljevi i demokratija

Mikašinović navodi da je upoznao Đorđevića na jednom od prvih godišnjih skupova Kongresa srpskog jedinstva:

– Radeći kao novinar za srpski servis „Glasa Amerike” uradio sam brojne radijske i televizijske intervjue s njim tokom godina, tako da je naš odnos istovremeno postao i profesionalni i lični. Miroslav je bio patriota, duboko povezan sa srpskim ciljevima i demokratijom. Takođe je bio čovek koji je ponudio srpskoj demokratskoj opoziciji ideju stvaranja „prelazne vlade eksperata za Srbiju”. Iako je ta ideja ozbiljno razmatrana, zbog rivalstva i nesloge među srpskom opozicijom, nije prihvaćena. Posle sam često razmišljao koliko bi danas politički život u Srbiji bio drugačiji da je ideja „prelazne” vlade bila prihvaćena.

Zbog svojih aktivnosti i doprinosa dobio je mnoga priznanja. Đorđević je prepoznat u Markisovom „Ko je ko” zbog različitih postignuća, a takođe je primio nagradu Ćerki američke revolucije. Pored toga dodeljena su mu dva odlikovanja: Nemanje II reda zbog širenja veza između rasejanja i Srbije i Jugoslovenske zastave.