Sve je više narcisa među nama
(Freepik)
Živimo u vremenu u kojem je narcizam savremenog čoveka u patološkom smislu sve prisutniji, pa ga neki nazivaju i epidemijom novog doba. Čak 10 do 15 odsto opšte populacije ima neki poremećaj ličnosti, od kojih je svaki šesti - narcistički.
Od svih poremećaja ličnosti najčešći je mešoviti poremećaj, koji ukazuje na čitav niz preklapanja i nedovoljnu specifičnost dijagnoza, dok narcistički poremećaj među njima zauzima čak 16 odsto.
Poremećaji ličnosti, koji uključuju patološki narcizam, česta su tema u medicinskim krugovima, ali i mnogo šire. Spominje se i „dominacija narcizma” u zapadnoj kulturi, piše portal Indeks.
Šta je zapravo narcistični poremećaj ličnosti?
Osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti, veruju da su „važnije” od drugih i imaju malo obzira za tuđa osećanja.
Očekuju da ih drugi cene i dive im se. Često maštaju o izuzetnoj moći i privlačnosti.
Iza maske samouverenosti, međutim, često se krije krhko samopouzdanje osetljivo na kritiku.
Narcisi teško prepoznaju potrebe drugih ljudi. Postavljaju nerealno visoke ciljeve i očekuju konstantne pohvale. Narcizam može da utiče na komunikaciju i intimne odnose, a osobe sa ovim poremećajem često nastoje da ostvare monopol nad komunikacijom i imaju unapred definisana očekivanja o tome kako bi drugi trebalo da se ophode prema njima. To su, uglavnom, osobe koje se fokusiraju na sebe i svoje potrebe, dok im je empatija prema drugima ograničena.
Unutrašnja praznina je nešto što ljudi sa poremećajima ličnosti često nose u sebi.
Genetika i traume iz detinjstva
Narcistički poremećaj ličnosti može da ima različite uzroke, iako nije uvek moguće precizno odrediti jedan specifičan faktor koji dovodi do ovog poremećaja.
Genetika i nasleđe mogu da budu potencijalni uzroci. Postoji porodična genetska predispozicija za razvoj ovog poremećaja. Ako su bliski članovi porodice imali narcističke osobine, to povećava rizik.
Detinjstvo i porodična dinamika, takođe, igraju ključnu ulogu. Preterano hvaljenje ili kritika, nedostatak ljubavi od strane roditelja ili prevelika pažnja prema detetu, takođe, mogu da oblikuju narcističke tendencije.
Osobe sa narcističkim poremećajem često su u ranoj mladosti doživele emocionalne traume, odbacivanje ili zlostavljanje, pa kao odbrambeni mehanizam, razvijaju prenaglašenu sliku o sebi.
Narcizam je češći u društvima koja cene materijalni uspeh, slavu i moć.
Promene u mozgu, posebno u područjima koja regulišu samoprocenu i empatiju, takođe, mogu da doprinesu razvoju narcističkog poremećaja.
Svaka osoba je jedinstvena, pa je i kombinacija više uzročnih faktora često prisutna. Lečenje, kao što je kognitivno-bihevioralna terapija (KBT), može da pomogne osobama sa narcističkim poremećajem da razumeju svoje obrasce ponašanja i razviju zdravije načine ophiđenja sa drugima.
Hejteri na društvenim mrežama
Često se dešava da osoba, nakon prekida veze, bivšeg partnera vidi kao narcisa, a sebe kao žrtvu. Malo je verovatno, međutim, da osoba koja je dugo bila u vezi s nekim ko ima izražen poremećaj ličnosti, i sama nema neki stepen patologije ličnosti.
Hejteri, koji na društvenim mrežama pišu ponižavajuće i komentare pune mržnje, na primer, većinom su ljudi sa težim smetnjama ličnosti, napominju stručnjaci. Oni su dokaz koliko je psihopatologija mržnje i patološkog narcizma prisutna među opštom populacijom.
Takve osobe vide problem isključivo u drugima, pa uronjeni u lažni svet i ponižavanje drugih ne čine ništa da se suoče sa sopstvenim dubokim kompleksima niže vrednosti. Loše osećaje o sebi prolazno smiruju vređanjem drugih.
Uticaj rođenja bebe na narcisa u vezi
Postati roditelj je nesumnjivo jedno od najlepših životnih iskustava. Može doneti ogromnu radost i ispunjenje, ali, takođe, može osvetliti duboko ukorenjene probleme u vezi, posebno sa narcisom.
Zašto rođenje bebe može da bude okidač za narcisa i zašto bi njegovo nasilno ponašanje moglo da eskalira u tom periodu? Narcisi vole pažnju i divljenje. Kada se pojavi beba, fokus se prirodno pomera na dete. Ovo podstiče kod narcisa osećanje zanemarenosti. Bebine potrebe osporavaju njegov osećaj superiornosti.
Narcisi mogu da koriste bebu kao oruđe za manipulaciju, pokušavajući da kontrolišu drugog roditelja preteći mu uskraćivanjem ljubavi, podrške ili pristupa detetu.
Narcisi mogu da se sa bebom takmiče za naklonost. Mogu da se osećaju ugroženo zbog duboke veze između drugog roditelja i deteta. U mnogim slučajevima, stres i ranjivost u periodu posle rođenja bebe mogu da dovedu do značajne eskalacije nasilnog ponašanja.
Sebe vide kao žrtvu
Američki psihijatar i psihoanalitičar Vamik Volkan sistematski je istraživao odnos patološkog narcizma i fenomena osvete. Model je primenio i na objašnjenje sukoba na društvenom nivou, uključujući pokušaje objašnjavanja pojedinih ratova u svetu krajem 20. veka.
Kod malignih narcisa, koji su zapravo ekstrem narcistične patologije, javlja se verovanje da se zakoni ne odnose na njih i da su na neki način zaštićeni od neizbežnih posledica svojih nedela. Zbog toga su skloniji kriminalu, jednom od brzih načina sticanja „slave”.
Ono što nedostaje ljudima sa narcističnim poremećajem ličnosti je, objašnjavaju psihijatri, zdrava integracija. Zato su osobe kojima dominira patološki narcizam sklone da se, iz povređenosti ili besa, svete.
Patološki narcisi su, slikovito opisani, poput nezrele dece, koja će se, kad ne dobiju željenu igračku ili poslasticu, baciti na pod, vrištati, histerisati i smatrati sebe žrtvom nepravde. Slika koju narcisi grade o sebi, obično je u jakom neskladu sa realnom slikom.