Plivanje u bazenu je mnogima omiljena letnja aktivnost, ali, nažalost, postoje potencijalni rizici od infekcija koje mogu da se šire na bazenima. Iako većina bazena prolazi kroz rigorozne procedure čišćenja i dezinfekcije, određeni mikroorganizmi i dalje mogu da predstavljaju pretnju po zdravlje.

U proseku veliki broj ljudi se svakog leta zarazi zbog izlaganja zagađenoj vodi u bazenima ili vodenim parkovima, u banjskim lečilištima, saunama ili plivanjem u jezerima i rekama.

Najčešće iz bazena vrebaju bakterijske infekcije, zaražavanje gljivicama i parazitima, tako da se  korisnici bazena često žale na bol u grlu, konjunktivitis, gljivične infekcije kože i dijareju i druge stomačne tegobe.

Ešerihija koli

Ešerihija je bakterija koja živi u crevima ljudi i životinja. Prisustvo ove bakterije u bazenu najčešće ukazuje na fekalnu kontaminaciju. Kontakt sa vodom kontaminiranom E. koli može da izazove gastroenteritis, koji ima simptome kao što su povraćanje, dijareja i grčevi u stomaku.

Kandida i vaginalne infekcije

Gljivica kandida je normalni stanovnik debelog creva, ali pod uticajem vlage i toplote se brzo razmnožava. Tome naročito pogoduju sedenje uplićaku, na mokrom peškiru, u vlažnom kupaćem kostimu, kao i neodržavanje higijene.

Simptomi infekcije su peckanje i svrab u predelu genitalija, kao i gust, beličast sekret neprijatnog mirisa.

Na bazenu možete da dobijete i bakterijsku vaginalnu infekciju koju najčešće izazivaju hlamidija, mikroplazma i ureaplazma, ali i virusni herpes ili humani papiloma virus koji izaziva kondilome. Iako se ove infekcije uglavnom prenose seksualnim putem, mogu da se dobiju i na kupalištima.

Gljivicama leti, inače, pogoduju toplota, vlaga, slaba periferna cirkulacija, tesna obuća...

Pseudomonas eruginoza

Ova bakterija je često prisutna u vlažnim sredinama i može da izazove infekcije kože, uha i očiju. „Plivačko uho“ ili upala spoljašnjeg ušnog kanala je česta infekcija koja može da nastane upravo zbog Pseudomonasa, a simptomi uključuju svrab, bol i otok.

Pseudomonas je uzočnik i kožnog osipa koji često liči na boginje, a korisnici mogu biti izloženi bakteriji u kontaminiranim izvorima vode kao što su banjska kupališta i vodeni parkovi, gde može doći i do epidemija.

Hepatitis A

Poznat i kao infektivni hepatitis ili epidemija žutice, ova bolest se obično povezuje sa otpadnim vodama, a u rekreativnom okruženju (u bazenima, banjama, jezerima) problem nastaje kada postojeći kanalizacijski sistemi postaju preopterećeni zbog jakih padavina ili poplava.

Uzročnici bolesti su zaražena voda i nehigijena osoba koje pripremaju hranu. Žutica se najčešče javlja u rekreacionim lečilištima, a najbolje se može suzbiti uklanjanjem fekalne kontaminacija u hrani i vodi. Hepatitis A je potencijalni problem na mestima sa velikim brojem ljudi, gde je usled pretrpanosti sanitarna kontrola - neadekvatna.

Konjunktivitis

Ovu infekciju očiju najčešće izazivaju virusi i bakterije koji se prenose putem vode, prljavih ruku ili peškira. Konjunktivitis se prepoznaje po crvenilu i otoku kapaka, bockanju, peckanju, osećaju stranog tela i svrabu u očima, kao i po žućkastom sekretu koji prekriva trepavice. Da biste izbegli infekciju, umijte se čistom vodom svaki put kad izađete iz bazena, ne koristite tuđ peškir i ne dodirujte lice prljavim rukama.

Virusne bradavice

Ako po pločicama bazena i po plaži hodate bosi, na tabanima mogu da vam se stvore mikroranice, koje onda postaju idealna mesta za prodor virusa. Bradavice najčešće izaziva humani papiloma virus koji dugo može da opstane van tela. Inkubacija traje i do šest meseci, tako da se kod većine pacijenata prve izrasline pojavljuju tokom jeseni i zime.

Bradavice se retko povlače same i zato je neophodno da se obratite dermatologu.

Kriptosporidijum

Iako nije bakterija već parazit, Kriptosporidijum je relativno čest na bazenima, jer je otporan na hlorisanje, koje je standardna metoda dezinfekcije bazena. Kod 89 odsto svih epidemija na bazenima, u banjskim lečilištima i u akva parkovima, uzročnik je baš ovaj parazit. Samo jedan gutljaj vode zaražene ovim parazitom može uzrokovati tešku dijareju, grčeve u stomaku, mučninu i povraćanje.

Šigela

Još jedna bakterija koja može da dospe u bazene fekalnom kontaminacijom. Infekcija šigelom izaziva dizenteriju, bolest koja se karakteriše krvavom dijarejom, groznicom i stomačnim bolovima.

Mikobakterium avijum komplex (MAC)

Ova grupa bakterija može da izazove plućne infekcije, posebno kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom. Iako je MAC uglavnom prisutan u prirodnim vodama, može se naći i u bazenima koji nisu pravilno održavani.

Gljivične infekcije kože

Zbog pojačanog znojenja, izlaganja suncu, nošenja uske odeće ili majica od sintetike, na leđima i grudima pojavljuju se crvene ili depigmentovane promene koje se koncentrično šire i svrbe.

Gljivične infekcije kože najčešće zahvataju pazuh i prepone, a mogu i da se jave na vratu i leđima u vidu „šarenih plaža”, tzv. tinea ili pitirijazis verzikolor. Leče se pojačanom higijenom i antimikoticima koje propisuje lekar.

Kako se zaštiti?

Tokom leta zdravstveni radnici obično upozoravaju roditelje i decu da budu oprezni i preduzmu sve što je do njih kako se ne bi susreli sa neugodnim mikrobima i bakterijama koji mogu da se kriju u bazenima. Epidemije su uobičajene poslednjih godina, čak i u hotelskim bazenima.

Kontaminacija bazena obično počinje tako što neka organska materija uđe u vodu, poput urina, fecesa, sluznice ili delića zaražene kože. Ako bazeni nisu adekvatno održavani – ako na primer, ne sadrže dovoljne količine hlora – to je idealno okruženje za patogene bakterije, koje se onda umnožavaju, što dovodi do kontaminacije i na kraju ugrožava kupače.

Srećom, ponekad postoji niz znakova koji bi mogli da ukažu na bakterijske opasnosti u bazenima: prisustvo kose u vodi, zamućena voda, otpad u vodi, voda neprijatnog mirisa u bazenu.

Neki ljudi su osetljiviji, njihov imunitet je slabiji, drugi su jednostavno osetljivi na baš ove bakterije. Lekari kažu da među njima ima najviše osoba starijih od 50 godina, sadašnjih ili bivših pušača, osoba sa hroničnim plućnim problemima.

Svako ko ulazi u bazen treba da se istušira sapunom i vodom. To uklanja znoj i drugu prljavštinu sa tela pre ulaska u bazen.

Bazeni moraju da se redovno dezinfikuju, da se vrši servisiranje filtera i dodavanje hlora.

Da bi se izbegle infekcije, uz dobru higijenu i nekorišćenje tuđih ličnih stvari, treba nositi komotnu obuću i redovno menjati mokre kupaće kostime.