Vremenski uslovi menjaju terapiju

Zbog letnjih visokih temperatura kod obolelih od visokog pritiska, srčanih bolesnika i dijabetičara može doći do komplikacija njihove osnovne bolesti.

Hronični kardiovaskularni bolesnici trebalo bi da se strogo pridržavaju propisane terapije od strane lekara i da imaju lakšu ishranu. Hroničari treba da ostaju kod kuće i slede savete lekara, a ako moraju van kuće, najbolje je da to rade rano ujutru ili kasno po podne i uveče.

Visoke temperature izazivaju širenje krvnih sudova, pa može doći do pada krvnog pritiska. To kolebanje krvnog pritiska može biti opasno i zbog toga se savetuje češće merenje pritiska kod kuće i korigovanje terapije u skladu sa tim. Naravno, prethodno je potrebno konsultovati lekara. Lekar će svakom pacijentu koji boluje od povišenog krvnog pritiska objasniti za koji lek može da smanji dozu i za koliko.

O ovim i još nekim pitanjima i savetima za kardiovaskularne bolesnike u nadolazećim letnjim mesecima razgovarali smo sa specijalistom interne medicine, kardiologom dr Predragom Radojkovićem.

Dr Radojković kao važnu napomenu ističe da ukoliko je leto stabilno, bez stalnih promena temperature i vazdušnog pritiska, takvo vreme pogoduje srčanim bolesnicima, pa su i komplikacije znatno ređe.

Koliko su za osobe sa anginom pektoris opasne promene spoljne temperature, posebno izlaganje klima-uređajima kada su sparine?

Zbog visokih temperatura često pribegavamo korišćenju klima-uređaja, i to često nekritički praveći veliku razliku između spoljne i sobne temperature. Razlika u temperaturi treba biti samo nekoliko stepeni Celzijusa, a izlasci iz rashlađenih prostorija postepeni kao i obrnuto, da ne bi dolazilo do naglog širenja ili skupljanja krvnih sudova i naglih promena prvenstveno u krvnom pritisku.

Koliko fizičke aktivnosti u julu i avgustu i kada?

Šetnje se leti preporučuju u ranim jutarnjim satima, do otprilike 10 časova i kasnije posle podne, a posle 18 časova. Trajanje samih šetnji zavisi od stanja samog pacijenta, njegove fizičke kondicije i trebalo bi da traju onoliko koliko svakoj osobi prija, otprilike 60 do 90 minuta.

Kada se javlja neprijatnost ili bol u grudima i da li vremenski uslovi mogu biti uzrok?

Neprijatnost u grudima može biti predznak srčanih bolesti i kada se javi savet je uvek ranija poseta kardiologu da bi se isključile komplikacije ili možda korigovala hronična terapija.

Ove tegobe se mogu javiti i same ili kao komplikacija već postojeće bolesti. Visoke letnje temperature mogu dovesti do pojave ili pogoršanja postojećih tegoba. Na primer, kod hipertenzije mogu pojačati efekat lekova i tako dovesti do pada krvnog pritiska te pojave nedostatka vazduha, vrtoglavice, opšte nemoći.

Smeju li srčani bolesnici da se kupaju u reci ili bazenu i pod kojim uslovima?

Naravno da smeju, s tim što se moraju postepeno adaptirati na razliku u temperaturama vazduha i vode. Plivanje kao vrsta rekreacije se čak i preporučuje s obzirom na to da predstavlja opcionu aerobnu aktivnost u kojoj učestvuju mišići celog tela.

Koliko treba paziti na ishranu i šta je vaš savet za pacijente sa stentovima?

Saveti u vezi sa ishranom za naše pacijente su brojni, a osnovni su balansirana ishrana od najmanje tri lagana obroka dnevno uz konzumiranje dosta povrća i redovno uzimanje tečnosti tokom dana. Jesti manje kaloričnu hranu, odnosno poštovati principe „mediteranske ishrane”.

Šta podrazumeva prilagođavanje terapije letnjim vremenskim uslovima? Da li piti pola leka umesto celog i kome da se obratimo da je prilagodi?

Kardiološka terapija se često razlikuje u zavisnosti od vremenskih uslova, što znači da terapija koja je odgovarala pacijentu tokom zimskih meseci ne mora biti adekvatna u toku letnjeg perioda. Zbog toga se kod hroničnih bolesnika savetuju obavezne kardiološke kontrole na najviše šest meseci, a u slučaju potrebe i češće.

Šta su znaci pogoršanja zbog vrućine, da li ćemo ih lako prepoznati?

Gušenje ili nedostatak vazduha, brže zamaranje ili slabost, vrtoglavica ili nesvestica, lupanje srca samo su neki od simptoma pogoršanja osnovne bolesti i znak su da se treba javiti kardiologu radi provere kardiološkog stanja.

Da li pacijenti mogu da se snađu sami ili treba da posete lekara?

Svi naši pacijenti treba da budu edukovani za češću proveru krvnog pritiska, proveru periferne saturacije kiseonika i pulsa, te ako su nalazi promenljivi i u vezi sa „novim simptomima” trebalo bi da se što ranije jave svom kardiologu.

Koji je najkraći savet osobama koje su preležale infarkt, koje imaju srčanu insuficijenciju ili samo visok pritisak?

Svim našim pacijentima savetujemo umerenost u svemu, naročito u unosu hrane i fizičkim aktivnostima, uz redovnu hidraciju. Bitno je i svakodnevno i odgovorno korišćenje propisane terapije.

Letnje fizičke aktivnosti su dobra prevencija

Leti ne treba zapostaviti rekreativno vežbanje, već ga treba prilagoditi promenjenim uslovima spoljašnje sredine. Redovne vežbe su važne kao preventiva hroničnim bolestima kao što su dijabetes, bolesti srca, hipertenzija. Za odrasle se preporučuje 150 minuta nedeljno nekog vida rekreacije, a za adolescente 60 minuta dnevno.

Vežbanje na otvorenom najbolje je započeti sa fizičkom aktivnošću u ranim jutarnjim ili u večernjim časovima dok još spoljna temperatura nije visoka. Kada je reč o vežbanju u teretanama, važno je da je prostor klimatizovan i da se vežbanje sprovodi pod stručnim nadzorom. U toku fizičke aktivnosti, kada se povećava stepen stvaranja toplote, od najvećeg značaja je adekvatan unos tečnosti, pre svega vode, dok bi energetska i slatka gazirana pića trebalo izbegavati, posebno ako su visoke temperature.

Potrebno je voditi računa i o tome da treba uneti vodu sobne temperature, jer prilikom unosa hladne vode dolazi do trenutnog rashlađenja nakon koga se pokreću procesi ponovnog zagrejavanja organizma, savet je stručnjaka sa Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.

Saveti u vezi sa pravilnom ishranom i načinom ishrane koji treba da prati umerenu, rekreativnu fizičku aktivnost, bilo da je reč o šetnji, vožnji bicikla ili vežbama mogu se dobiti u Savetovalištu za ishranu Instituta „Batut”.

Klima u kolima

Kada se klimatizuje automobil treba povesti računa da temperaturna razlika ne bude veća od pet do sedam stepeni u odnosu na spoljašnju temperaturu. Ovo pravilo važi i za klimatizaciju radnog prostora i stanova. Takođe, prostorije redovno treba provetravati i obezbediti cirkulaciju vazduha. Važno je ne zaboraviti da se klime redovno održavaju jer su rasadnici štetnih mikroorganizama.

Letnji savet dijabetičarima

Kao i kod obolelih od hipertenzije, i dijabetičari bi trebalo da u dogovoru sa lekarom provere da li treba menjati terapiju. Zato je savet da češće mere šećer u krvi. Ovo je važno i kod fizičkih aktivnosti, a posebno pre plivanja. Ako je glikemija veća od 16 mmol/l telesna aktivnost je dobrodošla da bi se šećer sagoreo. Ako je glikemija niža od 8.5 mmol/l treba pojesti, pre kupanja, neku namirnicu bogatu ugljenim hidratima, kako bi se izbegla hipoglikemija u vodi, savetuju lekari.