Beč visokim kaznama štiti drveće

Prestonica Austrije je jedna od najzelenijih svetskih metropola. Samo bečko „Gradsko zelenilo” brine o više od 500.000 stabala i više od 1.000 parkova i zelenih površina. Da bi se zeleni fond sačuvao, nedavno je stupila na snagu izmena Zakona o zaštiti drveća u Beču, koja je usvojena u januaru ove godine. Novost je da se s jedne strane povećava kompenzaciona naknada za seču stabala, ali je istovremeno olakšana i mogućnost zamenske sadnje.

 – Očekujemo da će povoljnije zamenske sadnje za podnosioce zahteva dovesti do toga da se u Beču posadi više drveća – istakao je član gradskog veća zadužen za klimatska pitanja Jirgen Černohorski.

– Izmenom zakona grad želi pre svega da osigura da se više drveća zaštiti i manje seče, a da zasađeno drveće bude još kvalitetnije – objasnio je Černohorski. Konkretno, novi tekst zakona precizira pojam „voćke” s ciljem da se više vrsta drveća stavi pod zaštitu, na primer crna zova ili dud. Takođe, zamenska stabla treba brže da postanu „klimatski efikasna”, na primer, kroz propisivanje većih zamenskih stabala s većim krošnjama ili kroz mogućnost sadnje „XL stabala”. Novina je i proširenje mogućnosti za zamenske sadnje, ne samo kao do sada u radijusu od 300 metara već ubuduće u celoj opštini o kojoj je reč.

– Grad će oštrije postupati protiv nezakonitog ponašanja, na primer, kroz mogućnost propisivanja mera vraćanja u prvobitno stanje i povećanjem administrativnih kazni (do maksimalno 70.000 evra), kao i kroz obustavu zastarevanja gonjenja i kažnjavanja – navodi se u saopštenju Kancelarije grada Beča u Beogradu.

Povećanjem kompenzacione naknade trebalo bi da bude dostupno više novca za zaštitu drveća i klime: naknada se nije povećavala od 1998. godine, stoga je povećana sa 1.090 evra na 5.000 evra i ubuduće će se usklađivati sa inflacijom.

Pozitivan uticaj drveća

Prečišćava vazduh – Sadnja drveća je jedan od najjeftinijih, najisplativijih načina za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere. Ovo je od velikog značaja u urbanim područjima. Istraživanja su pokazala da je u ulicama s drvoredom 60 odsto manje čestica iz izduvnih gasova.

Poboljšava zdravlje – Drveće ima pozitivan uticaj na smanjenje raka kože, astme, hipertenzije i bolesti povezanih sa stresom. Naime, pored toga što je filter zagađenog vazduha, obezbeđuje hlad, zaštitu od sunčevog zračenja i pruža smirujuće okruženje. Drveće smanjuje buku u gradovima jer predstavlja efikasnu barijeru koja apsorbuje zvuk.

Pored toga, pruža prirodno stanište za ptice, šišmiše, veverice, insekte, druge biljke, gljive i mahovine.

Štiti od poplava – Jedno zrelo lišćarsko drvo može da, na dnevnom nivou, apsorbuje 450 litara vode kroz svoj koren, a zadržava kišnicu na površini listova. Koren sprečava eroziju tla i usporava oticanje prekomerne vode u drenažne mreže naših gradova.