Glavobolja i godinu dana posle blage moždane povrede

Vodeći uzroci traumatske povrede mozga (TPM) variraju u zavisnosti od starosti: padovi su najčešći kod osoba starijih od 65 godina, a saobraćaj kod mlađih od 65 godina. Procene sugerišu da je svake godine blizu 300.000 sportskih povrede mozga.

Težina traume ima kako terapijski, tako i prognostički značaj. Najpraktičnija je podela na blagu, umerenu i tešku kraniocerebralnu povredu. Procena se vrši na osnovu dužine trajanja kome, rezultata Glazgovske koma skale (GKS). Najmanji skor od tri znači da osoba ne otvara oči, ne komunicira niti se pomera. Najveći mogući skor je 15.

Lake (blage) moždane povrede kod 75 odsto svih kraniocerebralnih trauma imaju GKS skor od 13 do 15, gubitka svesti manji od 20 minuta, kao i posttraumatsku amneziju kraću od 24 sata.

U nekim slučajevima nema gubitka svesti nego samo kratak period ošamućenosti. Autonomni poremećaji (mučnina, povraćanje, hipotermija, promene pulsa i krvnog pritiska) su česti, tako da je bolesnik neposredno posle povrede bled, oznojen, oseća mučninu. Preporučuje se ležanje, simptomatska terapija i podsticanje bolesnika da se vrati uobičajenim aktivnostima.

Poremećaj pamćenja posle TPM može da traje od nekoliko sekundi do više dana, nedelja, pa i duže.

Komplikacije nakon povrede mozga

Već u prvim danima posle blage povrede mozga bolesnici se obično žale na slabu koncentraciju, glavobolju, zaboravnost, izmene ritma spavanja, dok je bol u vratu posledica povrede mekih tkiva vrata.

„Godinu dana posle povrede oko 40 odsto bolesnika s lakom ili teškom TPM i dalje se žali na glavobolje, bolove u vratu ili ošamućenost, vrtoglavice, zamor, smetnje pamćenja, pažnje i koncentracije, egzekutivnih funkcija i afekta. Mogu da budu razdražljivi, depresivni, nervozni, obeshrabreni ili ljuti. Ovo stanje koje traje nekoliko nedelja, ali može da traje i godinama, naziva se postkomocioni sindrom. Nema korelacije između težine osnovne povrede i intenziteta ili dužine trajanja opisanih simptoma postkomocionog sindroma. Takođe, i prognoza ovog stanja je neizvesna, ali se uglavnom s vremenom može očekivati poboljšanje”, kaže prim. dr Mihailo Mirković, neurolog u Zdravstvenom centru Valjevo.

Terapija uključuje psihoterapiju, kognitivnu i okupacionu terapiju, profesionalnu rehabilitaciju, uz primenu antidepresivnih i anksiolitičkih lekova.

Mogu da se jave i epileptički napadi, upozorava doktor. Preventivna primena antiepileptika, dok još nema napada, nije opravdana. Treba uticati na provokativne faktore: zabranjena je upotreba alkohola, nespavanje, premor i opterećenje tečnošću, a na povišenje telesne temperature treba odmah delovati  antipireticima.

TPM je povezana sa često dugotrajnim neuropsihološkim i kognitivnim problemima, tipa poremećaja pamćenja, pažnje i koncentracije, psihomotornom usporenošću i promenama ličnosti bolesnika, kao i emocionalnim poremećajima (najčešće depresija).