Sit, a gladan

Sit, a gladan – to nekako baš i ne ide, a upravo se to dešava ako u organizam ne unosimo dovoljno važnih hranljivih sastojaka. Takozvana skrivena glad je stanje koje se definiše kao nedostatak ključnih vitamina i minerala, ali i drugih važnih nutrijenata.

Sindrom skrivene gladi se javlja kada hrani koju jedemo, iako napuni želudac, nedostaju hranljivi sastojci ključni za rast, razvoj i optimalno funkcioniranje organizma.

„Čak i u razvijenom svetu s velikom dostupnošću kvalitetnih namirnica, promene načina života i stila ishrane mogu da dovedu do pothranjenosti vitaminima, naročito onima od vitalnog značaja”, upozorava Dušan Obradović autor knjige „Vitamini u ishrani i zdravlju” (izdavač je „Data Status”).

Od oprašivanja insekata zavisi 87 glavnih vrsta prehrambenih useva i do 40 odsto snabdevenosti svetskog tržišta mikronutrijentima kao što su proretinoidni karotenoidi, odnosno vitamin A. Međutim, broj pčela drastično se smanjuje u mnogim delovima sveta.

Industrijska dostignuća i napredak promenili su u velikoj meri način pripreme hrane i uticali na zdravlje ljudi. Obradović objašnjava da je tim promenama povećan unos rafinisanog šećera i masti na račun proteina i mikronutrijenata (vitamini, minerali i fitosupstance), što je uticalo na veću potrošnju vitaminskih i mineralnih suplemenata.

Hiperkalorična jednolična ishrana, kojom se u telo ne unosi dovoljno vitamina i minerala ubrzava nastanak dijabetesa tipa 2, hipertenzije, ateroskleroze, kao i demencije (Alchajmerova bolest).

„Vitaminski dodaci ishrani su svakako dobrodošli za određene grupe: odojčad, malu decu, trudnice, dojilje, starije osobe. Njima treba folna kiselina, vitamini A i B12. Zbog ozonskih rupa ultraljubičasto zračenje sunčevog spektra više ne može da bude aktivator takozvane kožne fotokonverzije 7-dehidroholesterola u vitamin D3, jer se, zbog opasnosti od nastanka raka kože, umesto sunčanja, preporučuje suplementacija vitaminom D”, navodi Obradović u svojoj knjizi.

On konstatuje i da smo, po svemu sudeći, dospeli do one tačke razvoja u kojoj samo „zeleno osvešteni” posetioci obilaze sela nekadašnjih planinskih zabiti, gde se još uvek može uživati u izgledu i zaboravljenim ukusima tradicionalno gajenog voća i povrća sa obiljem vitamina.