Malo poznate, mnogo čudotvorne

Da li ste čuli za mukunu, noni, mangostenu? A tek šta je pačuli i nim. Dobro, ako bi nastavili u tom nizu od dalekog Istoka do naših njiva i oranica stigli bi i do belog luka, zove ili gloga i njihovih lekovitih svojstava o kojima se priča i raspreda stotinama godina. Ali, manje više o njima sve znamo, međutim u ljudskoj prirodi je da je privlači i nešto nepoznato, pomalo tajanstveno i neobično.

Svako vreme ima svoje favorite, u ne tako davnoj prošlosti pričalo se o aroniji i godži bobicama i njihovim fanstastičnim svojstvima koji nam pomažu da ostanemo zdravi kao dren.

Između stvarnosti i reklama promiču najrazličitije vrste flore iz egzotičnih predela koje nam daju nadu da ćemo biti lepši, zdraviji, vitkiji, pa čak izboriti se i sa nekom opakom bolešću. Mi ovde nemamo nameru da nijednu vrstu otpisujemo ili favorizujemo, već da više možda obogatimo rečnik iz biologije i pomenemo nekoliko popularnih biljaka u drugim nama dalekim kulturama i kažemo ponešto i o tome šta ti daleki narodi veruju i kakva im svojstva pripisuju, za koje bolesti ih koriste u lečenju.

Kod nas je kraljica voća mnogi smatraju, jabuka, a u južnom Pacifiku to je mangostena za koju veruju da je izuzetno bogata mineralima i vitaminima. To je egzotični tropski plod koji se ubira sa zimzelenog stabla na pacifičkim ostrvima, u Indiji i Australiji. Pomaže u lečenju artritisa, dijabetesa, bakterijskih i virusnih infekcija, astme, ateroskleroze, poremećaja spavanja itd, i to ne na osnovu verovanja da je to tako, već na osnovu ozbiljnih naučnih istraživanja. Koristi se i tokom rasta deteta, a korisna je za srce i krvotok. Bogata vitaminima, predstavlja pravo oružje protivu pala, umora, gojaznosti, Rečju „kraljica voća“.

Mukuna je izuzetno hranljiva biljka koja se već hiljadu godina upotrebljava u Aziji i to za lečenje depresije, neplodnosti te poboljšanje zdravlja i raspoloženja. Pomaže u lečenju Parkinsonove bolesti i reguliše lučenje testosterona. Takođe deluje kao afrodizijak, a koristi se i za ublažavanje bolova jer deluje analgetički, snižava šećer u krvi i normalizuje krvni pritisak. I ne manje važno– jača nerve i reguliše nivo holesterola u krvi, između ostalog.

Noni se u tradicionalnoj medicini koristi se više od 2.000 godina. To je zimzeleno stablo koje raste na Pacifičkim ostrvima, Australiji i Indiji. Upotrebljava se kao lek protiv kožnih oboljenja, dijabetesa, bolesti jetre, astme, artritisa, prehlade, kao i karcinoma.

Zanimljivo je da su u njegov sastav ulazi čak 155 hranljivih sastojaka, a sam plod sadrži 18 vrsta amino-kiselina, veliki broj minerala (gvožđe, mangan, kalcijum, kalijum, magnezijum…) i vitamine A, C i E.

Indusi imaju „svetu kravu“ među životinjama, al i „svetu biljku“ po imenu nim. Lišće nima se u tradicionalnoj indijskoj medicini koristi više od pet hiljada godina. Ova “sveta biljka” kako je još zovu ima antiparazitno i insekticidno svojstvo, pa skoro da nema bolesti na spisku onih kojima ne pomaže, od detoksikacije do stresa.

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je mačju kandžu 1994. godine najmoćnijom i najznačajnijom lekovitom biljkom otkrivenom u poslednjih 300 godina nazvavši je biljkom 21. veka. Mačja kandža se koristi u slučaju bolesti imunološkog sistema, tumora, cista, bakterijskih, virusnih i gljivičnih oboljenja, stomačnih i crevnih poremećaja. Osim toga, reguliše krvni pritisak, suzbija upale, pomaže u lečenju reumatoidnog artritisa, ekcema, rana i opekotina. Preporučuje se dijabetičarima, kao i osobama s usporenim metabolizmom. Može pomoći pušačima da očiste telo od nagomilanih toksina, kao i obolelima od karcinoma koji su na hemoterapiji. Italijanski istraživači su 2001. godine otkrili da mačja kandža sprečava napredovanje raka dojke, dok su švedski naučnici potom utvrdili da inhibira rast limfoma. Savetuje se kontinuirana upotreba u periodu od tri meseca.

Pačuli je biljka koja raste u Indiji, Kini, Indoneziji i Japanu, a intenzivno se koristi u parfimeriji i kozmetičkoj industriji. Podstiče regeneraciju kože, suzbija akne i seboreju, te ublažava hemoroide i proširene vene. Eterično ulje pačulija podstiče zarastanje posekotina i rana, te ubrzava nestajanje ožiljaka. Ulje pačulija poznato je i po svojim antidepresivnim svojstvima, a kako i ne bi kada već stotinama godina koristi kao afrodizijak.

Tu spisku nije kraj, korejski crveni ginseng, u toj zemlji poznat pod nazivom "hongsam", medicinski je delotvorna biljka koja već 30 godina čuva imunitet pacijenta zaraženog HIV-om, objavili su južnokorejski naučnici, dok je sibirska čaga postala je posebno popularna nakon što je pomenuta u knjizi „Odeljenje za rak“ ruskog disidenta i nobelovca Aleksandra Solženjicina, kao borac protiv svih vrsta tumora u ranim fazama bolesti.  Tu su i biljke sa još čudnovatijim nazivima kao što su tribulus,  ašvaganda i druge. Pa, ako ih još niste uvrstili u „medicinu“ možda neko poželi da se ugleda na narode Dalekog istoka ili da posegne da se drži maksime „što je sigurno –sigurno“ i narodne tradicije od Vase Pelagića do naših dana.