Nedavno istraživanje sprovedeo u Srbiji pokazalo je da četvrtina srpskih firmi nema poslovnu internet  prezentaciju. U tome prednjače nove i male firme. Tako, na primer, čak 75 procenata firmi starosti do jedne godine nema veb-sajt. Takođe,sajt nema više od polovine preduzetnika. Najčešći razlog zašto nemaju sajt objašnjava odgovor da „nema potrebe”.

Ali, ako pogledamo svetske statistike koje kažu da 97 odsto internet korisnika traži lokalne kompanije, nameće se zaključak da itekako ima potrebe, ali da nedostatak adekvatnih informacija uzima svoj danak.

U 21. veku sve je više kupaca koji svet gledaju kroz internet. Na kraju, sve će se svesti na zaključak da  „ako nije na internetu, onda ne postoji“. Zbog toga, svesno odustajanje od sajta nikako ne može da bude dobra niti logična poslovna strategija. Statistika ukazuje da se 46 posto svih pretraga na Guglu odnosi na lokalne informacije. Ovaj podatak je utoliko bitniji uz podatak da Gugl drži preko 90 procenata svetskog tržišta veb pretraživača, dok u Srbiji zauzima 96,7 odsto (92,24 posto na desktop računarima i 98,6 odsto na mobilnim uređajima).

Pritom, 72 odsto kupaca posle lokalne pretrage poseti prodavnicu koja je u krugu od osam kilometara od njihove trenutne lokacije. Takođe, nakon pretrage lokalnog preduzeća na mobilnom uređaju, 88 posto kupaca će nazvati ili posetiti tu firmu u roku od 24 sata.

Kamen temeljac internet prisustva

E sad, ako smo se složili da je sajt potreban, da razmotrimo i šta treba ugraditi u njegov temelj, da bi on na najbolji mogući način obavio svoj posao. Naravno, reč je o internet domenu, ali kom? Neko bi rekao „svejedno“, što je pogrešno, neko bi izabrao .com domen, što je u nekim situacijama ispravno, ali, pošto se radi o sajtu koji cilja lokalno srpsko tržište i do kog se dolazi kroz lokalnu pretragu, najbolji izbor je nacionalni .rs domen.

Na primer, Gugl i dalje tvrdi da u rezultatima lokalnih pretraga prednost daje veb-sajtovima na lokalnim, nacionalnim domenima, kao što je .rs. U našem slučaju to je najjači argument (po već spomenutom istraživanju s početka teksta najčešći razlog (65,8 procenata) za izbor .rs domena za veb-sajt firme je „zbog geografskog prostora na koji asocira”). Takođe, sajtovi na .rs domenu se prepoznaju kao domaći, pravljeni namenski za domaćeg korisnika, što on ume da ceni. Osim toga, .rs domen ima i sledeće prednosti:

• Veći je izbor slobodnih domena
• Bolja je zaštitita od hakovanja
• Sve naknade se plaćaju u dinarima
• Komunikacija sa korisničkom podrškom je na srpskom jeziku
• U slučaju bilo kakvog spora arbitraža je u Srbiji
• Kada je veb-sajt na .rs domenu, moguća je provera ko stoji iza njega.

A šta ako ne izaberete .rs domen?

Najkraći odgovor bi bio – gubite inicijalnu prednost. Napravimo malu analogiju sa atletikom. Postoje atletičari koji su nekad trčali i bosi. Jedan od njih je osvojio olimpijsko zlato 1960 godine. Ali to je usamljen slučaj. Svi ostali olimpijski pobednici nosili su patike. Da li je svejedno koje patike? Naravno da ne. Kad su patike za trčanje u pitanju, postoje takozvane atletske kopačke. Procena je da za trke na 100 metara postojanje posebnih šiljaka na takvim kopačkama može da skrati trku za pola do jedne sekunde. Bez takvih patika skoro je nemoguće trčati 100 metara ispod deset sekundi.

Dakle, ako atletičar obuje patike (vaš lokalni biznis, spreman za tržišnu trku, dobije veb-sajt), on time stiče ozbiljnu prednost, a ako su te patike atletske kopačke (sajt je na .rs domenu), on stiče određenu dodatnu prednost.

Naravno, nije sve u domenu. Gugl koristi preko 200 parametara prilikom rangiranja sajtova, ali ako su dva sajta istog kvaliteta, jedan na .rs, a drugi na .com, Gugl će u svojim pretragama za upite iz Srbije favorizovati onaj koji je na .rs domenu. Dakle, ako ste na .rs, imate više šansi da Gugl prikaže baš vaš sajt internet korisnicima koji traže lokalne firme, a njih je 97%. Pritom, ako ste im dovoljno blizu, 72% onih koji su vas našli svratiće i do vaše prodavnice. Jer ste im u komšiluku, ali obično ne prolaze baš vašom ulicom…