Beograd, 134 godine kasnije

Izložba fotografija Željka Šafara predstavljena u galeriji UK Parobrod je zanimljiva postavka. Ona je svedočenje o jednom vremenu koje je sada iza nas, sa primesom nostalgičnosti koja neminovno dolazi kada se pogleda unazad.

Fotografije svojevrsna crno-bela kolekcija i beleže po nekoliko koloseka, i to ne onih železničkih, nego misaonih, kao i destrukciju, što samog tkiva Grada, što memorije istog, istakao je cenjeni beogradski arhitekta Bojan Kovačević na otvaranju izložbe „134”.

Između izrazito likovnog i dokumentaciono pouzdanog, kako je opisao Kovačević postavku, smeštena je zapravo Šafarova ideja o prikazu nečega što je za nama.

"Deda me je kao dete vodio da gledam kako se okreću lokomotive na ranžirnoj rampi da bi se spremile za novu kompoziciju. Tada još nije bila izgrađena Gazela, pa je to moglo da se vidi iz neposredne blizine. Pročitao sam na internetu, čini mi se 2016, da takvih stanica ima samo nekoliko u Evropi i tada sam počeo da je fotografišem. Sećam se žute lokomotive koja se okretala. Spremali su je za novu kompoziciju vagona. Urbanističkim planom iz 2000. godine predviđeno je da Glavna stanica sa pratećim objektima ostane na tom mestu, a da se veći deo saobraćaja izmesti. U vreme kada su prve fotografije izložbe nastale, nisam bio svestan da posle 134 godine postojanja beogradske Glavne železničke stanice vozovi odatle više neće polaziti i da kroz nekoliko godina na tom mestu više čak ni šina neće biti", rekao je Šafar za Magazin obrazlažući naziv izložbe.

Kako je naveo, Glavna železnička stanica je na nekadašnjem prostoru 134 godine dočekivala i ispraćala putnike. To je impozantan broj za istoriju našeg grada, koji je, kako danas oseća, sada poništen.

"Kada su porušili perone i povadili šine, a zgrada ostala ogoljena, više nije bilo razloga da projekat ne bude završen. Poslednje fotografije sam snimio 2023. godine na Topčideru, čime sam, zajedno sa stanicom Dorćol, zapravo obuhvatio malo širi plan priče koju sam zamislio. Projekat sam radio ovoliko dugo zato što sam u jednom trenutku počeo da primećujem da se radi izgradnje Beograda na vodi ruše važni objekti koji su sastavni deo Glavne železničke stanice. Tada sam shvatio da moje fotografije postaju deo slike jednog vremena i da je u toku devastacija istorijski važnog kompleksa", rekao je Šafar koji planira uskoro da prikaže beogradskoj publici projekat pod nazivom Beton, slike brutalističke arhitekture Beograda.

Taj projekat bi u drugoj fazi bio proširen na Srbiju i države bivše Jugoslavije.

Postavka u UK Parobrod je otvorena do 16. juna.