U medicinskoj arhivskoj građi, posebno u letopisima, među mnogobrojnim imenima jedno se posebno izdvaja: dr Jovan J. Jovanović, drugi ginekolog specijalista u Srbiji. Prvi je bio dr Nikola Hadži Nikolić, koji je 1886. godine specijalizirao u Berlinu.

Jovan je iza sebe ostavio ne samo zanimljivu i intrigantnu životnu priču, već i mnoge zdravstvene građevine koje su podignute zahvaljujući njegovim angažovanjem. O tome je, u svojoj knjizi, pisala i Stana Munjić, novinar i publicista iz Šapca.

– Malo je poznato da je Jovan bio i ujak Tinke, supruge naučnika Milutina Milankovića, s kojim se i družio – podseća naša sagovornica. – Pravoslavnu veliku gimnaziju završio je u Novom Sadu, a medicinu u Beču, gde je 1893. godine diplomirao, a zatim i specijalizirao ginekologiju i akušerstvo kod bečkog profesora Šaute. Za oko mu je zapala Mila, lepa ćerka Josifa Josifovića, bogatog trgovca platnom i rubljem iz Crepaje, u Banatu, kojom će se oženiti 1894. godine,  da bi im se godinu dana kasnije rodio sin Vojislav. Porodica zatim dolazi u Beograd.

Velike zasluge

Veoma brzo se pročuo kao vrstan lekar. Do maja 1896. godine šef odeljenja za porođaje i ženske bolesti pri Opštoj državnoj bolnici u Beogradu bio je dr Nikolić, a onda na njegovo mesto dolazi junak naše priče. Od tada, pa u narednih 20 godina trajaće veliko rivalstvo, nesporazumi, trvenja i svakojaka podmetanja između dva vodeća ginekologa u Srbiji.

Jovan postaje lični ginekolog kraljice Drage Obrenović, mada nismo pronašli podatke koliko je, osim inostranih lekara, i on bio uključen u njenu kontroverznu trudnoću. Izvesno je da je, zahvaljujući kraljici, ostvario mnoge svoje zamisli. Na primer, njegovim zalaganjem u Beogradu je 1899. godine osnovana prva Babička škola. Samo godinu dana docnije objavljuje i prvi babički udžbenik.

Kod vladarke je uživao veliki ugled, što je uticalo da 1902. godine podigne „Žensku bolnicu kraljica Draga” na Vračaru u koju je preseljena i Babička škola. Objavljivao je radove u „Srpskom arhivu” i bio jedan je od glavnih inicijatora da se 1904. godine održi prvi kongres srpskih lekara.

Zajedno s prvom srpskom lekarkom Dragom Ljočić i dobrotvorkom Sarom Karamarković, 1904. godine osnovao je Materinsko udruženje s ciljem da se smanji smrtnost odojčadi i zbrinu odbačena deca. Osniva i društvo „Srpska majka” za pomoć majkama, otvara prvi dispanzer za majku i dete. Smatra se jednim od osnivača srpske ginekološko-akušerske službe.

Sve je nekako išlo uzlaznom linijom, pohvale su se ređale, a onda su naišli turobni dani. Izbila je afera u kojoj je lažno optužen, dokazujući da je bez razloga oklevetan „za zloupotrebu položaja radi materijalne koristi”. Sukob između njega i drugog ginekologa kao da je tada ušao u završnu fazu. Od 1910. do 1912. godine ginekološko-akušerskim odeljenjem i Babičkom školom ponovo rukovodi Nikolić. Jovan je prevremeno penzionisan, ali je nastavio s privatnom praksom. Njegov takmac Nikolić, koji je u Prvom svetskom ratu bio hirurg u više ratnih bolnica, umro je od pegavog tifusa 1915. godine u rodnom Požarevcu.

Imao veliki imetak

I Jovanovića nije mimoišao ratni vihor. Preko glave je preturio balkanske i Prvi svetski rat u kojima je učestvovao kao rezervni sanitetski major. Povlačeći se preko Albanije, 1916. godine su ga zarobili u Podgorici. Videći da je narušenog zdravlja, osvajači su se smilovali i pustili su ga iz zarobljeništva, posle čega se vratio u Beograd.

Ginekološko-akušersko odeljenje ponovo je proradilo 1920. godine, opet pod njegovim budnim okom. Zašto je pokrenuta nova kampanja protiv poznatog ginekologa ostalo je nepoznato, ali se zna da nije prihvaćena njegova kandidatura za predsednika Srpskog lekarskog društva i prvog profesora ginekologije na novoosnovanom Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Ostalo je upamćeno i da je 1921. godine podigao zgradu za svoj veliki privatni sanatorijum u kojoj se docnije baškario hotel „Ekscelzior”.

Osim s Tinkom, Jovan se družio i s Milutinom Milankovićem. U svojoj knjizi „Uspomene”, slavni naučnik će, uz ostalo, zapisati: „U toku ratova naše imovno stanje se iz osnova izmenilo, a redovni prihodi bili su nedovoljni za bezbrižan i udoban život... Bilo je trenutaka kad sam pomišljao da napustim svoj naučnički poziv i vratim se inženjerskom. Tinkin ujak, dr Joca zatekao me je jednog dana u mojoj profesorskoj sobi na Univerzitetu. On je bio bogat čovek. Pored svoje mnogobrojne klijentele, imao je veliko imanje u Grockoj i Beogradu. Pogledao me je tada dobroćudnim sažalitelnim pogledom i obratio mi se rečima: ‘Baviš se klimom planeta, a taj posao ne donosi ti ni prebijene pare. A svi ostali inženjeri Beograda mlate milione'. Odgovorih mu da to što oni rade, može da radi osrednji tehničar, a ovo što ja stvaram, samo ja mogu.”

Prilično narušenog zdravlja, Jovan je naprasno preminuo 16. jula 1923. godine.  Njegovo imanje brzo je nestalo u rukama naslednika.

UZGAJAO I VOĆE U GROCKOJ

„Ženski doktor”, kako su mnogi zvali Jovanovića, smatra se i pretečom srpskog voćarstva. U Grockoj je 1908. godine podigao plantažu trešanja. Jedna vrsta ovog voća je po njemu nazvana doktorka. U Grockoj je imao 80 hektara zemlje, a na njegovom imanju brale su se i višnje.

UZDAO SE U POLjAKINjU

Kad je dr Jovan postavljen za šefa ginekološko-akušerskog odeljenja Opšte bolnice, mnogo mu je pomagala dr Eva Haljecka, poreklom Poljakinja. Grocka mu je očigledno bilo omiljeno odredište, tako da je tu 1909. godine osnovao Sresko porodilište. Rođen je u porodici Jelisavete i Jevrema Jovanovića, veletrgovca duvanom. Majka mu je umrla kad je imao tri godine.