Sunčevi zraci su izvor života, topline i dobrog raspoloženja, ali za našu kožu oni mogu da budu i nevidljivi neprijatelji. Svaki izlazak na sunce bez adekvatne zaštite započinje tihi proces oštećenja, koji se ne vidi odmah, ali se godinama taloži u našim ćelijama. Bore, gubitak elastičnosti, tamne mrlje i neujednačen ten nisu samo posledica protoka vremena — u najvećem broju slučajeva krivci su ultraljubičasti zraci. Oni ne prave razliku između letnjeg dana na plaži i oblačnog prepodneva u gradu: u oba slučaja, polako, ali sigurno, ostavljaju tragove na našoj koži.

Izlaganje suncu je glavni uzrok prevremenog starenja kože. Najveći deo krivice snose nevidljivi, ultravioletni sunčevi zraci, koji oštećuju ćelijsku DNK i izazivaju fotostarenje.

Studija objavljena u časopisu Journal of Investigative Dermatology pokazala je da UVB zraci mogu da izazovu DNK mutacije već nakon 10 minuta izlaganja, dok UVA zraci — koji prodiru dublje u kožu — narušavaju strukturu kolagena i ubrzavaju starenje. Ovi efekti se ne vide odmah, ali se kumuliraju i postaju vidljivi kroz godine.

Ćelije kože apsorbuju fotone iz sunčevih UVB zraka koji uzrokuju direktno oštećenje ćelijske DNK. UVB zraci su razlog zbog kojeg naša koža izgori na suncu, a direktno oštećenje DNK može da dovede do bolesti kože, uključujući i rak kože.

Glavni razlog prevremenog starenja kože predstavljaju sunčevi UVA zraci. I UVA zraci, takođe, oštećuju ćelijsku DNK, ali to čine indirektno - pokreću stvaranje slobodnih radikala koji oštećuju našu DNK putem mehanizma oksidativnog stresa. Istraživanja, pokazuju da i vidljiva svetlost visoke enegije (HEVIS) doprinosi prevremenom starenju kože, iako u mnogo manjoj meri nego UVA zraci.
UVA zraci su manjeg intenziteta nego UVB zraci, ali su 30 do 50 puta zastupljeniji i prisutni su gotovo istim intenzitetom za vreme dnevnog svetla, tokom cele godine, zbog čega je, ističu stručnjaci, posebno važno da svakodnevno nanose preparati sa zaštitom od sunca, tokom cele godine.

UVA zraci su dugotalasni i prodiru duboko u dermis, najdublji sloj kože. Oni su odgovorni za prevremeno starenje — pojavu bora, gubitak elastičnosti i neujednačen ten. Njihov efekat se ne vidi odmah, ali kumulativno oštećenje traje godinama. Posebno su opasni jer prolaze i kroz oblake, pa čak i kroz staklo.

UVB zraci su kratkotalasni i deluju pretežno na površinske slojeve kože. Oni izazivaju crvenilo, opekotine i direktna oštećenja DNK ćelija, što povećava rizik od raka kože. Najintenzivniji su između 10 i 14 časova, a samo 15 minuta nezaštićenog izlaganja može izazvati oštećenja koja nisu vidljiva odmah, ali ostavljaju dugotrajne posledice.

Čak i oblačnih dana, do 80 odsto UV zraka dopire do naše kože, pa zaštita nije potrebna samo leti ili na plaži. Kreme sa zaštitnim faktorom (SPF), posebno one medicinskog kvaliteta, pružaju barijeru protiv oba tipa zračenja, smanjuju rizik od opekotina, starenja kože i pojave melanoma.

Kada koža brže stari od ostatka tela

Posledice izlaganja suncu su prevremena pojava bora na koži, njeno opuštanje i problemi sa pojačanom pigmentacijom.

Iako često mislimo da su promene na koži isključivo posledica starenja, izlaganje suncu je zapravo glavni uzrok ovih vidljivih znakova oštećenja kože.

„Kako starimo, naša tela manje proizvode proteine koji ulaze u sastav naše kože, a postojeći proteini bivaju oštećeni dugotrajnim izlaganjem suncu, što vodi do vidljivih promena. Kada se proteini oštete, odvajaju se njihovi mali delovi - peptidi. Ovi peptidi mogu da deluju kao signali za uzbunu ćelijama oko njih, stimulišući ih da proizvode više proteina kako bi popravile oštećenja. Taj mehanizam se, međutim, vremenom, iscrpljuje”, kaže australijski dermatolog, dr Majk Bel.

Brzina kojom naša koža stari uslovljena je kako unutrašnjim, tako i spoljašnjim faktorima.

Usled čestog i dugog izlaganja suncu opadaju nivoi kolagena i elastina koji mladalačkoj koži daju gipkost, pa koža počinje da gubi volumen, opušta se i pojavljuju se fine linije.

Kako stari, koža ima manju sposobnost privlačenja i zadržavanja potrebne vode, a opada i njena proizvodnja prirodnih vlažećih faktora. Zbog toga postaje suvlja.

Moguće je pojavljivanje nejednake pigmentacije kože (stanje poznato kao depigmentacija ili hiperpigmentacija) i solarnog lentiga (staračke pege ili fleke od sunca).

Kako starimo, tako stari i naša koža. Ovaj oblik starenja je potpuno prirodan i povodom toga ništa ne možemo da uradimo. Do ovog starenja dovode unutrašnji faktori, kao što su genetika i hormonske promene koje se odigravaju u različitim životnim dobima.

Starenje kože uslovljeno spoljašnjim faktorima, međutim, moguće je kontrolisati. Spoljašnja sredina (vremenski uslovi i izlaganje suncu), stil života (kao što je pušenje i konzumiranje alkohola) i neko lekovi mogu da uzrokuju prevremeno starenje kože, koja tada stari brže nego ostali delovi organizma.