Da li će doći i taj dan kada ćemo samo moći da popijemo magičnu pilulu i da izgledamo savršeno, bez mukotrpnih dijeta i vežbanja? Mimetički lekovi za restrikciju kalorija predstavljaju inovativan pristup u oblasti zdravlja, mršavljenja i dugovečnosti. Ovi eksperimentalni medikamenti imaju za cilj da imitiraju efekte smanjenog unošenja kalorija, a da pri tome ne zahtevaju značajno smanjenje unosa hrane, niti vežbanje.
Sama reč „mimetički” odnosi se na nešto što oponaša neku funkciju, akciju ili svojstvo.

Eksperimentalni mimetički lekovi aktiviraju specifične biološke puteve, potencijalno nudeći koristi slične onima koje se primećuju kod unošenja manje kalorija dijetalnom ishranom. Ili kod pojačane fizičke aktivnosti.

Fizička aktivnost gradi mišiće i kondiciju, pomaže očuvanju jakih kostiju, poboljšava razmišljanje i pamćenje, štiti od depresije i pomaže u prevenciji niza zdravstvenih problema, uključujući gojenje, visok krvni pritisak, dijabetes i bolesti srca. Mišići postaju gušći, snažniji i čak mogu sagorevati više kalorija. Problem je samo onaj dosadni deo koji se odnosi na stvarno kretanje.

Za razliku od lekova za mršavljenje, mimetički lekovi nisu primarno namenjeni gubljenju kilograma. Fokus im je na produženju „zdravog doba” (healthspan) — perioda života provedenog u dobrom zdravlju, piše portal Medskejp.

Istraživanja sugerišu da čak i umerena restrikcija kalorija (na primer, smanjenje unosa kalorija za 25 odsto tokom 2 godine) može da smanji rizik od prevremene smrti za 10-15 odsto.

Primeri mimetičkih lekova su karvedilol, lek koji pripada grupi beta-blokatora i propisuje se za lečenje visokog krvnog pritiska i herceptin, koji se koristi u terapiji raka dojke.

Aktivacija gena za zdravlje

Mimetički lekovi aktiviraju gene koji su povezani sa zdravljem i otpornošću na stres. Mogu, na primer, da smanje oksidativni stres ili da poboljšaju funkciju mitohondrija (energetski centri ćelija).

Ovi geni obično se aktiviraju tokom dijeta, posta ili gladovanja.

Rezultat nije drastičan gubitak težine, već poboljšano opšte zdravlje i otpornost.

Mimetički lekovi mogli bi jednog dana da sprečavaju nastanak i leče ozbiljna stanja kao što su gubitak mišićne mase povezan sa starenjem, dijabetes, hronične bolesti srca i neurodegenerativni poremećaji (npr. Parkinsonova i Alchajmerova bolest).

Mogli bi, takođe, da pomognu osobama koje ne žele da mršave, da izbegnu dobijanje na težini, dok bi oni koji su na dijeti mogli da očuvaju više mišićne mase koja sagoreva kalorije.

Iako još uvek nisu dostupni za ljudsku upotrebu, mimetički lekovi obećavaju kao potencijalni agensi za produženje zdravog života. Iako još ne možemo da kupimo „pilulu za duži život”, u budućnosti, razumevanje genetskih faktora omogućiće personalizovanu terapiju, smanjiće neželjene reakcije na lekove i poboljšati efikasnost tretmana. Mimetički lekovi se već testiraju na ljudima i mogli bi biti od koristi u prevenciji i tretmanu raznih bolesti.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Gemma Card 121 Diet Consultant By The Cambridge Weight Plan (@getslimwithgem_121consultant)

Šansa za lenjivce

Istraživači su u ranim fazama stvaranja leka koji može oponašati koristi vežbanja vidljive u ćelijama za ljude koji nisu u mogućnosti da se fizički aktiviraju. Cilj je da se razvije lek koji aktivira prekidače u ljudskim ćelijama koji bi se inače aktivirali vežbanjem. Ti prekidači pomažu održavanju i obnovi mišićne mase i povećavaju aktivnost mitohondrija u ćelijama. Ova terapija bila bi korisna za starije osobe, ljude s poremećajima mišića, kao i one koji gube mišićnu masu zbog lekova za mršavljenje. 

Bila bi korisna za one koji nemaju dovoljno vremena za vežbanje ili su jednostavno - lenji. Ovaj program otkrivanja leka je još uvek u ranoj fazi, ali je izvesno da će se u naredne dve godine započeti klinička ispitivanja, piše portal za inovacije u zdravstvu.

„Šansa da intervenišemo i obezbedimo duži period zdravlja i života - to je kao putovanje do Meseca,” kaže Džordž Rot, doktor nauka iz GeroScience, Inc. u Pajlsvilu, Merilend, SAD, koji je počeo da proučava restrikciju kalorija u Nacionalnom institutu za starenje još 1980-ih godina, i dodaje: „Dijete deluju, ali ih je teško držati”.