Švedska bajka Karla Larsona

Slikar, ilustrator, litograf i dizajner Karl Larson (1853–1919) je jedan od najomiljenijih švedskih umetnika. Smatra se da je Larson jedan od inspiratora švedskog modela dizajna za kuću – odnosno suštinski začetnik koncepta „Ikea”.

Larsenova dela odišu, uz jedva primetnu dozu fine ironije, toplom porodičnom atmosferom, svetlošću severa, pejzažima koji se gube u blistavom zelenilu ili u gustim nanosima snega... Njegove slike odlikuje realizam, smisao za detalj, ali i izražena lirika u prikazima enterijera, kuća i prirode. Stvaralac je na najbolji mogući način uspeo da objedini umetnost i svakodnevni život, slikajući sopstvenu kuću i njenu okolinu sa puno ljubavi kao što je slikao svoju brojnu porodicu u kući i oko nje.

Karl Larson i njegova supruga, takođe umetnica, Karin Bergo, imali su sedmoro dece. Živeli su u kući na selu po imenu Sanborn. Tu su ostvarili svoj san o idiličnom porodičnom životu.

U kući koju su voleli, koju su slikali i za koju su projektovali nameštaj, stolice, krevete, kredence... ali i tkanine, zavese, prekrivače, prostirke. Mnogi od ovih predmeta imali su u sebi jednu dozu tradicionalnog švedskog stila nameštaja, kombinovanog sa modernim tendencijama toga doba, sa nešto japanskog minimalističkog uticaja koji je bio prisutan u vreme procvata art nuvo stila. Kasnije su švedski dizajneri modernisti ove ideje usavršavali veštom stilizacijom da bi konačno ostvarili najpoznatiji i sveobuhvatniji, svetski poznati koncept kućnog nameštaja i svega ostalog što uz nameštaj ide. Tako je umetnik Karl Larson, svojim osećanjem za ambijent „toplog švedskog doma” nesvesno uticao na najznačajniji segment švedskog (i skandinavskog) dizajna 20. veka.

Osim porodične idile, po kojoj je Karl Larson prepoznatljiv, umetnik je slikao portrete, ilustracije za časopise, ali i monumentalna dela kao što su freske za nacionalni muzej, za foaje zgrade opere i dramskog pozorišta u Stokholmu.

Umetnik i farmer​

Karl Larson je rođen 1853. godine u Stokholmu, u veoma siromašnoj porodici. Odrastao je u siromašnoj gradskoj četvrti (...„bio je to pakao na zemlji, stalno smo bili gladni... najčešće nismo imali ni prebijene pare...”, zapisao je Larson). Umetnost je bila ta koja ga je spasila bede. U školi za siromašnu decu njegov talenat je zapazio učitelj crtanja, koji mu je pomogao da se upiše na Umetničku akademiju. Nekoliko puta posećuje Francusku, Italiju i Englesku. Godine 1879. upoznaje trgovca Pontusa Furstenberga, koji postaje njegov mecena. Od tada se nižu njegovi uspesi, dobija ponude i ostvaruje prihode, biva nagrađivan brojnim nagradama za svoj umetnički rad. I pored svega, ne napušta svoj idilični dom na selu, a sebe naziva „umetnik i farmer”. Godine 1890. radi svoju čuvenu seriju akvarela pod nazivom „Naša kuća”, koje, objedinjene, godine 1899. objavljuje kao knjigu. Larson je umro 1919. godine u Sandbornu.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs