Kina je prva na svetu lansirala sondu za prikupljanje uzoraka sa tamne strane Meseca, što je deo njenog cilja da do 2030. godine pošalje čoveka na mesečevu površinu.

Raketa koja je prevozila mesečevu sondu Čang'e-6 poletela je iz svemirskog lansirnog centra Venčang u južnoj kineskoj provinciji Hainan, 3. maja, nešto pre 5.30 časova po lokalnom vremenu.

Ova misija je izazvala zabrinutost glavnog kineskog rivala kada su svemirski programi u pitanju, SAD, zbog navodnih geopolitičkih namera Pekinga usred onoga što je šef NASA nazvao novom „svemirskom trkom“, piše Gardijan.

Od prve Čang'e misije 2007. godine, nazvane po mitskoj kineskoj boginji meseca, Kina je napravila skokove unapred u svom lunarnom istraživanju, smanjivši tehnološki jaz sa Sjedinjenim Državama i Rusijom.

Bez direktne optičke linije sa Zemljom, Čang'e-6 je morao da se osloni na nedavno raspoređeni relejni satelit koji kruži oko Meseca tokom svoje 53-dnevne misije. Pokušaj poletanja sa mesečeve „skrivene” strane na povratku kući, takođe, nikada ranije nije bio izveden.

Isti relejni satelit podržaće još dve neimenovane misije 2026. i 2028. godine, čiji je cilj istraživanje Mesečevog južnog pola u potrazi za vodom i izgradnja rudimentarne ispostave u saradnji sa Rusijom, u nastojanju da se postigne cilj Pekinga da astronaute pošalje na Mesec u narednih 5,6 godina.

NASA strepi zbog kineskih planova

U sklopu svoje misije, Čang'e-6 će pokušati da donese uzorke iz basena Južnog pola Aitken, najvećeg i najstarijeg udarnog kratera na Mesecu, smeštenog na strani trajno okrenutoj suprotno od Zemlje. Eksperti kažu da su to uzorci koji bi mogli da odgovore na pitanja o značajnom periodu aktivnosti sunčevog sistema pre više milijardi godina.

Kineska Državna novinska agencija Sinhua pozdravila je lansiranje kao „prvi poduhvat te vrste u istoriji istraživanja meseca”.

„Tamna strana Meseca ima mistiku možda zato što je bukvalno ne možemo videti, nikada je nismo videli, osim sa robotskim sondama. Vrlo je malo ljudi koji su bili na drugoj strani“, rekao je Rojtersu Nil Melvil-Keni, tehnički oficir u Evropskoj svemirskoj agenciji, koji radi sa kineskim istraživačima na jednom od tovara za Čang'e-6.

Ukoliko misija bude uspešna, očekuje se da će Kineska nacionalna svemirska administracija (CNSA) podeliti uzorke na međunarodnom nivou, baš kao što je to bio slučaj i sa mesečevim stenama prikupljenim tokom 5. Čang'e misije – prve nakon sovjetske lunarne misije.

Ta misija je 2020. prvi put potvrdila da bi Kina mogla bezbedno da vrati bespilotnu svemirsku letelicu na Zemlju sa mesečeve površine.

Kineski svemirski program je centralni deo vladine ukupne nacionalne strategije, a u zemlji se slavi kao demonstracija tehnološkog napretka nacije.

Planovi Pekinga zabrinuli su NASA, čiji je administrator Bil Nelson više puta upozorio da će Kina prisvojiti vodene resurse ako ih pronađe na Mesecu. Nelson je, takođe, izneo predviđanja da Kina jača svoje svemirske sposobnosti korišćenjem civilnih programa za maskiranje vojnih ciljeva, upozoravajući da „Vašington mora da ostane oprezan”.

Peking je, sa druge strane, saopštio da ostaje posvećen saradnji sa svim nacijama na izgradnji zajedničke budućnosti.

SAD planiraju da vrate astronaute na Mesec do 2026. godine sa svojom misijom Artemis 3.