Opipavanje pulsa – prvi korak

Prvi, najvažniji i brz potez kada se neko pored nas onesvesti, ima vrtoglavicu i kolabira gubeći orijentaciju, jeste da opipavanjem pulsa na ruci proverimo da li ima srčanog rada. Ako nema, treba početi reanimaciju odmah. Vreme u kojem smrtni ishod nastupa u odsustvu pulsa je između četiri i pet minuta. To je vreme koje ne sme da se propusti. Možete biti i nedovoljno stručni, ali ako dva puta udarite snažno u grudni koš osobu koja je pala, a nema pulsa, vi ste već učinili veliku stvar i možda ste joj spasili život.

To za „Magazin” kaže prof. dr Siniša Pavlović, poznati stručnjak za primenu pejsmejker terapije u kardiologiji.

 Dva snažna udarca u grudi

„Ako stojite i čekate nekoga da mu pomogne, bojim se da možete takvog pacijenta bez pulsa samo da ispratite. Dva puta snažni udarac u grudi može da pokrene srčani rad. Puls je mnogo važniji nego što mu mi pridajemo značaj. On je prva orijentacija o tome da li kod pacijenta došlo do srčanog zastoja ili je reč o nekom drugom razlogu. Ako nije srčani zastoj, već neki drugi razlog, kao što može da bude moždani udar ili sličan uzrok, onda treba proveriti da li onesvešćeni čovek diše. A ako ne diše, prvo treba pokušati reanimaciju veštačkim disanjem. Nije to toliko teško i komplikovano, a može da bude jako korisno i spasonosno za nečiji život”, podseća kardiolog.

Opipavanje pulsa pacijenta izuzetno je važno u kardio medicini, dodaje, jer ne možemo zaboraviti da je puls prva veza između pacijenta i lekara kada je reč o pregledu, odnosno orijentacija šta dalje preduzeti.

Puls je biološka činjenica najveće vrednosti koja uopšte postoji u toplokrvnom svetu. S pulsom sve počinje, bez njega se sve završava. To je za lekara najdragocenija klinička karakteristika koju može da dobije od pacijenta, kao i za bilo koga ko spasava život ugroženog, podseća.

„Nismo mi to sada smislili. Vekovi su prošli otkad se to zna, ali smo danas pomalo zaboravili. Nekada se o pulsu i te kako vodilo računa i palpiranje pulsa je bio glavni pristup. Istini za volju, grčka medicina nije opipavanju pulsa pridavala veliki značaj, ali druge medicine i civilizacije jesu. Današnji lekari su pomalo opterećeni modernim dijagnostičkim uređajima – skenerima, ultrazvukom i magnetnom rezonancom, ali opipavanje pulsa ima značaj kakav je imao pre 4.000 godina”, kaže naš sagovornik.

Pre četiri milenijuma, kako priča, za vreme Žutog imperatora, Kinezi su već imali uputstvo kako palpirati puls. Znali su 19 vrsta pulsa koje su ukazivale na loš ishod. Ajurveda ili tradicionalna indijska medicina pre 3.000 godina opisuje 212 vrsta pulsa. Jedan od zagovornika te drevne medicine je u skladu s filozofijom budističke reinkarnacije rekao da nam treba dva života da bismo naučili da razlikujemo te sve pulseve.

„Pre dve hiljade godina nastala je i antička priča o princu koji je kopneo na dvoru svoga oca kralja i nisu mesecima znali šta mu je dok mu Erazistrat, grčki anatom i lekar, nije opipao puls. Palpirajući, zaključio je da je njegov puls brži kada u prostoriju uđe njegova mlada maćeha. Kralj je na to rekao da kad je reč o ljubavi ne sme da bude prepreka i mlada maćeha Stratonika se preudala za princa. Kao i u svim bajkama, dugo su i lepo živeli”, ispričao nam je doktor ovu mnogima nepoznatu priču.

Nastavljajući istoriju ispitivanja pulsa, on podseća da je pre hiljadu godina prva ženska bolnica bila na Siciliji i da su u njoj primenjivali arapsku medicinu u kojoj se palpirao puls. Godine 1895. desila su se dva čuda: jedno je da su otkriveni rendgen zraci i lekari mogli da vide unutrašnjost tela, a drugo, registrovan je puls kao klinički primenjiv.

Promena s pejsmejkerima

Kardiologija nastavlja da se razvija: pre 70 godina otkriće pejsmejkera čini da se puls veštački održava.

„Proveo sam radni vek baveći se pejsmejkerom. Od trenutka kada je otkriven, ova oblast se razvija. Osamdesetih prošloga veka pojavio se defibrilator, sprava koja nestajanje pulsa prekida šokom i tim šokom pacijentu produžava život. U današnje vreme nije zgoreg podsetiti se i da bez ovih sprava možete pokušati da spasite život onome ko ostaje bez pulsa, kao i da svaki lekar za srčane bolesti prvo pacijenta treba da uzme za ruku i opipa mu puls”, kaže dr Pavlović.

S tri prsta

U priručnicima hitne pomoći navodi se da ruka pacijenta treba da bude na podlozi, a da palpaciju pulsa obavljamo drugim, trećim i četvrtim prstom desne, odnosno leve ruke – u skladu s rukom pacijenta. Jer drugim i trećim prstom pritiska se arterija, a trećim opipava puls i promatra njegov kvalitet. Zdravstveni radnici koji su upućeni mere sledeće karakteristike: frekvencu, ritam, amplitudu, tvrdoću i brzinu nastajanja pulsa.