Špansko malo prase i takosi uz flamenko i gitare

Takosi, načosi, čurosi – teško je bilo upamtiti, ali ne i probati. Sudeći po publici, naročito deci koja su, noseći neobično ukusni čips usput na druženje ispred „Vile Jelena”, oblizivala prste.

Deseti po redu Dan internacionalne kuhinje, koji tradicionalno jednom godišnje organizuje obrazovni centar „Kreativno pero”, bio je posvećen španskoj kuhinji, kao važnom obeležju kulture zemlje kastanjeta i tapasa – malih tanjira s predjelom koje društvo za stolom deli.

Naši majstori kuhinje koji su se već proslavili u spremanju ovih specijaliteta tokom degustacije su ih predstavili za „Magazin”.

Kuvar Bojan Merđanić iz Orašca pripremio je špansko malo prase, teško najčešće od tri do pet kilograma, koje služe koristeći pri pečenju i prelivanju majčinu dušicu, lovorov list, krupnu so i mast. Mladi krompir kao prilog je takođe začinjen, a uz prase služe i sladunjavi džem od crnog luka.

Julija Cvetković posluživala je takose ili kukuruzne tortilje: jedne s mlevenim mesom i povrćem, a druge s avokadom i povrćem kao što su šargarepa, krastavac i rotkva. Urme punjene sirom i orasima, rekla je, jedan su od najčešćih slatkiša za španskom trpezom.

Čurosi koji izgledaju kao prženi štapići od testa su, kako kaže, takođe slatki. „Reč je o smesi od brašna i jaja, s raznim prelivima preko. Najčešće od čokolade ili s kremom od pomorandže – voćke koje u zemlji narandžinog drveta ima na svakom koraku”, kako kaže.

Kuvari Marko Piljćević i Zoran Nedeljković izneli su tvrde i meke takose. Objašnjavaju da su u Španiji popularni svinjski, vege i juneći takosi.

Takitosima nazivaju meso ili povrće urolovano u tortilji. Načosi, koje su još poslužili, jesu vrsta predjela i izgledaju kao parčići tortilja čipsa. Oni se prelivaju sirom koji se zagreva dok se ne rastopi. Nama su ih poslužili iz kutije s likom meksičke umetnice Fride Kalo na svakoj od drvenih stranica, podsećajući da je španska kuhinja davno, s osvajačima, preneta i u Južnu Ameriku.  „Preko sira u ukrašavanju načosa ponekad se dodaju i seckane papričice, ali svakako salsa sosovi. Uglavnom se prelivaju četiri vrste salse – od povrća, jogurta, paprika i avokada”, dodaje kuvar Marko.

Zoran kao poseban specijalitet ističe portoriko, kako zovu marinirani pileći batak zapečen s roštiljskim sosom na 260 stepeni. Popularna je i paelja, koju nazivaju čak i nacionalnim španskim jelom, a pravi se od pirinča i raznih dodataka od povrća, mesa ili morskih plodova.

Izložbu španske hrane pratili su igra flamenka internacionalne škole i stihovi Lorke, uz špansku gitaru, kako popularno svi zovu zvuke melodija omiljenog instrumenta ove zemlje.

Dr Neda Pavlović, koordinator za komunikacije vaspitno-obrazovne ustanove „Kreativno pero”, kaže da ova manifestacija predstavlja kulturu jedne zemlje kroz upoznavanje njene kuhinje, kako bi pokazali da je hrana više od jednog obroka, da je trag nacionalnog identiteta jedne zemlje.