HRISTOS VASKRSE

Najvažniji i najveći hrišćanski praznik – dan večne radosti, Vaskrsenje Hristovo, obeležava se u znak sećanja na dan kada je Hrist, Sin Božiji, pobedio smrt.

Vaskrs je pokretan praznik, proslavlja se uvek nedeljom, a datum se izračunava na osnovu datuma punog meseca koji je prethodio Hristovom vaskrsenju 30. godine p. n. e. i može pasti između 4. aprila i 8. maja po gregorijanskom, odnosno između 22. marta i 25. aprila po starom, julijanskom kalendaru. Odluka o praznovanju vaskrsenja Hristovog doneta je na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine. Pravoslavna crkva slavi Vaskrs prema julijanskom kalendaru.

Vaskrsu prethodi sedmonedeljni post, a poslednja sedmica pre Vaskrsa naziva se Velika. Za ovu sedmicu vezuju se mnogi narodni običaji, a onaj koji deca sigurno najviše vole je bojenje i darivanje jaja, koja su u stvari simbol vaskrsenja. Prvo jaje se boji u crveno i u mnogim delovima naše zemlje ovo jaje se zove „čuvarkuća” i čuva se cele godine, sve do narednog Vaskrsa. Dan Hristovog Vaskrsenja obeležava se svečanom liturgijom u crkvama, a verujući narod se pozdravlja rečima: „Hristos vaskrse”, „Vaistinu vaskrse”.