Otkriven genom arabike

Stvoren je najkvalitetniji referentni genom arabike, jedne od najpopularnijih vrsta kafe na svetu, čime je potvrđeno njeno milenijumsko postojanje, potvrdili su istraživači sa Univerziteta u Bafalu, tvorci ovog eksperimenta.

„Kafa arabika nastala je pre gotovo milion godina u šumama Etiopije. Tokom perioda zagrevanja i hlađenja Zemlje, koji je trajao više hiljada godina, menjao se i stepen rasprostranjenosti ove biljke, koja je na kraju kultivisana u Etiopiji i Jemenu, a zatim se proširila u mnoge delove planete”, saopštio je istraživački tim.

Eksperti su koristili genomske informacije u biljkama koje postoje danas, kako bi se vratili u prošlost i prikazali najtačniju moguću sliku duge istorije arabike, objavljeno je u časopisu „Nejčer genetiks”, a preneo je „Sajens dejli”.

„Na ovaj način utvrdili smo i vezu između modernih sorti kafe. Detaljno razumevanje porekla ove vrste kafe, kao i njenog razvojnog puta tokom stotina hiljada godina, omogućeni su nam zahvaljujući ovom istraživanju”, naveo je profesor Viktor Albert, koautor studije.

U referentnom genomu, do kojeg su naučnici došli sekvencionisanjem DNK uz pomoć najsavremenije tehnologije, otkriveno je čak 39 sorti arabike, pa čak i primerak koji datira iz 18. stoleća, koji je švedski prirodnjak Karl Line koristio da imenuje vrstu. Zanimljivo je i to što je jedna od najpopularnijih vrsta kafe evoluirala tokom vekova bez pomoći ljudi. Dobijeni genom ukazuje da je do ukrštanja arabike sa druge dve sorte kafe došlo u periodu pre 610.000 do milion godina i da je od tada došlo do još dva ukrštanja ove sorte prirodnim putem. Takođe, zanimljivo je da je u dalekoj prošlosti došlo do razdvajanja divlje sorte kafe i one koju je uzgajao čovek.

Prema svetskim procenama, arabika je zastupljena u čak 60 odsto globalnih proizvoda od kafe, ali njene glavne mane su osetljivost na bolesti i podložnost štetočinama. Istraživači veruju da će najnovije otkriće moći da pomogne u pronalaženju mogućnosti za stvaranje veće otpornosti biljke. Takođe, moguće je da ključ za gajenje biljaka kafe u otežanim uslovima izazvanim klimatskim promenama leži u davnoj prošlosti i da se može pronaći u pomenutom genomu.