Vratio se u Srbiju i poginuo u borbi sa Arnautima

Milan M. Popović je još jedan među mnogobornim srpskim junacima koje je vreme  potisnulo u zaborav. On je studirao prava u Parizu kada je počeo Prvi balkanski rat. Bio je ponosan na svoje srpsko poreklo. Na vest o moblizaciji u domovini, požuro je kući.

Komandovao je četom dobrovoljaca na Prepolcu, južno od Kuršumlije. Jednom prilikom, borbeno odeljenje u kojem je bio i advokat Barbulović, otvorilo je brzu puščanu vatru na grupu od sto Arnauta koji su pokušali da pređu granicu. Oni su stalni kidisali na granicu i polazili u pljačkaške pohode.

Arnauti su saterani u jedan klanac. Mahali su belom maramom na šta je Milan Popović naredio da se obustavi vatra. Arnauti su puške sabrali u kupe i rekli da žele da se predaju.  Popović je naredio da isto učine i dobrovoljci. I oni su složili puške u kupe.

Popović je pozvao dobrovoljce da krenu put Arnauta na par koraka udaljenosti iznenada povadiše revolvere i osuše vatru na Srbe. Popović i Barbulović bili su među prvim žrtvama. Njih su Arnauti iskasapili noževima.

Ubrzo je dobrvoljcima u pomoć došla četa regularne vojske. Najveći deo Arnauta je nastradao ali je deo uspeo da pobegne.

Telo Popovića je prebačeno u Beograd. Na večni počinak je ispraćen uz pesmu „Padajte braćo”. Platio je najvišu cenu zbog ljubavi prema svojoj fomovini i naivnosti da se Arnautima može verovati.