Gladovanje pravi revoluciju u mozgu

Istraživači iz Kine su proučavali 25 dobrovoljaca koji su klasifikovani kao gojazni u periodu od 62 dana, tokom kojih su učestvovali u programu povremenog ograničenja energije (IER) – režimu koji uključuje pažljivu kontrolu unosa kalorija i relativno gladovanje u nekim danima.

Ne samo da su učesnici studije izgubili na težini – 7,6 kilograma ili 7,8 procenata svoje telesne težine u proseku – postojali su i dokazi o promenama u aktivnosti regiona mozga koji su povezani sa gojaznošću, a i do crevnih bakterija.

„Ovde pokazujemo da IER dijeta menja osu ljudskog mozga-creva-mikrobioma”, rekao je zdravstveni istraživač Kiang Zeng, prenosi Science Alert.

Uočene promene u mikrobiomu creva i aktivnosti u regionima mozga povezanim sa zavisnošću tokom i nakon gubitka težine su veoma dinamične i povezane tokom vremena. Trenutno nije jasno šta uzrokuje promene, ili da li creva utiču na mozak ili obrnuto. Međutim, znamo da su creva i mozak blisko povezani, tako da bi lečenje određenih delova mozga moglo biti način da se kontroliše unos hrane.

Promene u moždanoj aktivnosti, primećene putem skeniranja funkcionalne magnetne rezonance, bile su u regionima za koje se zna da su važni u regulaciji apetita i zavisnosti. Štaviše, promene mikrobioma creva, analizirane putem uzoraka stolice i merenja krvi, povezane su sa određenim regionima mozga. Na primer, određene bakterije su negativno povezane sa aktivnošću u delu mozga uključenom u izvršnu funkciju, uključujući našu snagu volje kada je u pitanju unos hrane.

„Smatra se da mikrobiom creva komunicira sa mozgom na složen, dvosmeran način”, rekao je medicinski naučnik Sjaoning Vang iz Državnog kliničkog centra za gerijatriju u Kini.

Prema njegovim rečima, mikrobiom proizvodi neurotransmitere i neurotoksine koji pristupaju mozgu preko nerava i cirkulacije krvi. Zauzvrat, mozak kontroliše ponašanje u ishrani, dok hranljive materije iz naše ishrane menjaju sastav crevnog mikrobioma. Smatra se da je više od milijardu ljudi širom sveta gojazno, što dovodi do povećanog rizika za mnoštvo različitih zdravstvenih problema, od raka do srčanih bolesti. Znajući više o tome kako naši mozak i creva zavise jedni od drugih, moglo bi da napravi veliku razliku u efikasnom sprečavanju i smanjenju gojaznosti.

„Sledeće pitanje na koje treba odgovoriti je precizan mehanizam kojim mikrobiom creva i mozak komuniciraju kod gojaznih ljudi, uključujući i tokom mršavljenja”, rekao je biomedicinski naučnik Liming Vang sa Kineske akademije nauka.