Gastarbajterima su uzimali pare na čežnji za domovinom

Karavani i muzičke turneje po zapadnoj Evropi bili su i način na koji je država pridobijala radnike "u tuđini", okupljala ih oko naše zastave i grba, a takođe i uz precizno odabran repertoar koji je odgovarao vrednostima tadašnje SFRJ.

Dok su se emisijom "Večeras zajedno" odvijali organizovani odlasci na turneje, uvidevši da je "gastarbajterska čežnja" veliki potencijal za zaradu, bilo je i sve više "divljih" menadžera i "kafedžija" koji su na lak način pokušavali da zgrnu velike pare pa su zapadnoevropske zemlje, a posebno Nemačka, bile preplavljene "tezgama". Ali često i razočarenjima publike jer su najavljivali jugoslovenske zvezde da bi prodali ulaznice, a dovodili nedovoljno afirmisane pevače. U to doba i u SFRJ se u ovoj oblasti počinju javljati takozvani privatni menadžeri  koji su isplaćivali novac na ruke, ali su i uzimali lavovski deo prihoda od koncerta. Ako je ansamblu sa svim muzičarima pripadalo 200.000 dinara, menadžer je za sebe uzimao pet puta više. S druge strane državne koncertne poslovnice plaćale su preko žiro-računa, a na uplate se dugo čekalo.

Verujući više u organizovane odlaske državnih agencija Aca Stepić je proputovao skoro ceo svet, jedino nije bio u Americi i Australiji, i to upravo zbog sumnji u tadašnje privatne menadžere koji su organizovali odlaske na ove kontinente.

"Ja sam čovek koji voli da sve bude sigurno. Nismo putovali samo još u Ameriku i Australiju jer su menadžeri bili privatni", izjavio je pred odlazak u Sovjetski Savez. 

U ovoj velikoj zemlji zaista je sve bilo sigurno i bezbedno, ali su domaćini i preterivali vodeći računa o svakom detalju. Najvažnije im je bilo da niko od gostiju ne "pređe crtu" koja je definisana u planu i programu putovanja. Zato su muzičari ponekad bili i malo razočarani jer, osim sale i publike, nisu mogli ništa da osete i vide od ove velike zemlje.

Zato je u Parizu bilo sve drugačije. Orkestar Ace Stepića učestvovao je  sredinom februara 1975. godine na Prvom festivalu jugoslovenske narodne muzike u ovom gradu, namenjenom  našim radnicima u Francuskoj. Koncert su organizovali Kulturno-informativni centar SFRJ, Savez autora narodne muzike i svih jugoslovenskih diskografskih kuća.

Pariska sala "Plejel" koja prima više od dve i po hiljade ljudi, bila je obe  večeri ispunjena do poslednjeg mesta, a bar još hiljadu gledalaca, naših radnika, našlo je mesta na stepeništima i pomoćnim stolicama u dvorani.

Prema izveštaju "Politike Ekspres" pobednik festivala po glasovima publike bio je Šaban Šaulić sa pesmom "Ti si sada srećna", dok su Muhamed Mujaković i Zoran Kalezić podelili drugo i treće mesto. Stručni žiri je dodelio nagrade za interpretaciju, a pošto nije mogao da se odluči, nagrade su podelili Lepa Lukić i Nedeljko Bilkić.