Za Đorđa Marjanovića karti ni za „lek"

Da bi se bolje objasnilo vreme sedamdesetih godina prošlog veka i način na koji su naši gastarbajteri  dočekivali muzičke zvezde iz Jugoslavije, citiraćemo delove reportaže "Ilustrovane Politike", koju je napisao novinar Dušan Grbić, opisujući koncerte po Nemačkoj:

"To niko nije mogao da predvidi. Grupe šetača koje su se razmilele po zelenim alejama frankfurtskog zoološkog vrta, neke vrste Kalemegdana na Majni, obasjanim blagim zracima popodnevnog sunca, odjednom kao da su se prenule iz dremljive opuštenosti. Neko je viknuo: "Dolaze!"

To kao da je bio signal; ljudi, žene, deca pohrlili su sa svih strana prema Trgu Alfreda Brema, na kojem se nalazi  zgrada "Klajnes teatar". Pred tu palatu upravo je bio stigao autobus frankfurtskog preduzeća "Alpina" u kojem su se nalazile  sve same "zvezde" naše zabavne i narodne muzike: Nada Knežević, Majda Sepe, Josipa Lisac, Đorđe Marjanović, Ivica Šerfezi, a zatim Safet Isović, Aca Matić, Silvana Armenulić, Nada Mamula i Violeta Tomovska. Hiljade ruku poletelo je da samo dodirne ljubimce koji su se s mukom probijali kroz špalir obožavalaca. Za pevačima i muzičarima iz orkestra Ace Stepića pošla je u veliku koncertnu dvoranu "Malog pozorišta" reka onih koji su na vreme kupili ulaznice. Ali pred foajeom dočekala ih je druga grupa naših "gastarbajtera" koji nisu bili te sreće da dođu do ulaznice. Uzalud su oni stajali pred šalterima na kojima je pisalo "Karte rasprodate". Nastala je neopisiva gužva. "Kartu više!", čulo se sa svih strana.

"Zar ja zapucao čak iz Roterdama da čujem Silvanu, pa ništa?", vajkao se Tuzlak Božo Vunjak, koji je za turneju naših estradnih umetnika čuo tek pre neki dan kada je njegov brod uplovio u veliku holandsku luku.

Za kratko vreme cene ulaznica, koje su se prodavale po 12, 10 i 8 nemačkih maraka, udvostručile su se, utrostručile. Dostigle su čak i sto maraka. Ali "crna berza" je zatajila. Niko nije hteo ni za kakve pare na tri sata zadovoljstva koja su ga, bar za trenutak vraćala u "Jugu", da slušaju pesmu i svirku  iz domovine u koju su ga, u mislima vodili njegovi ljubimci Sajo ili Đorđe, Ivica ili Nada, Violeta ili Majda..."

"...Tužno, ali neizbežno. Stotine su ostale napolju, a mnogi od njih u grupama su nestrpljivo čekali da se koncert završi, da još jednom vide svoje ljubimce, fotografišu se ili uzmu autogram. Tako je ove rane jeseni bilo na svim koncertima "Zlatni glasovi 72" u organizaciji "Jugotursa", Radio Beograda i "Ekspres Politike". Dvorana "Majstora pevača" u Nirnbergu bila je dupke puna. U ovaj grad došli su i iz drugih udaljenijih manjih mesta, u Bodenskom jezeru, u Fridrihshafenu, na granici Nemačke, Austrije i Švajcarske, dolazili iz Ciriha da bi čuli Đorđa i Acu Matića...

"...Čeda Matijević, nekada rudar Senjskih rudnika, došao je na koncert u Fridrihshafenu iz Konštanca sa svojim prijateljima Dalmatincima.

"Volim i ja pesmu i sve naše pevače", rekao je on, "ali se nadam da ću ovde videti i neke moje Knjaževčane i Zaječarce. Malo nas je u Konštancu i ovo je prilika da se vidimo i ispričamo. Lakše će nam biti."

U Majnhajmu je mašinbravar Slavko Obst zasuo cvećem Nadu Mamulu.

"Istina je, ja sam Slavonac, iz Broda", rekao nam je mladi čovek, "ali kad slušam Nadine sevdalinke, čini mi se da se vraćam u detinjstvo, kad sam iz Slavonskog broda odlazio u Bosanski brod, pa mi čisto dođe da ostavim i gazdu i pare i da se pešice vratim kući."

Za vreme koncerta u Kelnu u velikoj dvorani "Gircenih" vladao je neobičan metež. Koncert je sniman za radio i televiziju, sevali su blicevi fotoreportera, a u publici dosta mesta naših ljudi iz Makedonije i Kosova, koji nisu štedeli svoje dlanove nagrađujući svakog pevača dugotrajnim aplauzima. Pored toga dvorana "Gircenih" je tako konstruisana da deo publike sedi iza podijuma. Zbog toga je ovde bilo dosta uniformisanih Nemaca koji su pazili na red. Sasvim nepotrebno. Niko od onih koji su gledali izvođačima u leđa, a slabije  čuli, nisu protestvovali..."

"...Koncertne dvorne  svuda su bile dupke pune, u svakom gradu najmanje hiljadu naših ljudi uživalo je slušajući pesme i muziku iz svog zavičaja. Petnaest nemačkih gradova obišao je ovaj putujući festival."

"...Safet Isović bio je zvezda te večeri, a najmlađa u ekipi bila je Josipa Lisac koja se plašila kako će je publika primiti, naročito zbog toga što je po programu pevala baš iza Safeta.

"...Hm, nije prijatno. Ali ubrzo sam videla da je moja bojazan bila bez osnova. I mene su srdačno primali. Oni nas sve vole, glavno je da govorimo jezikom koji razumeju", rekla je mlada Zagrepčanka.

Dok je Đorđe Marjanović dodao: "I mi sa estrade smo skitnice, ali naša lutanja po svetu kratko traju i evo nas opet u domu svom. A oni..."

Sledeće, 1973. godine, na jednoj od turneja radi ilustracije navedimo da su nastupali: Lepa Lukić, Vaska Ilijeva, Nedžmija Pagaruša, Meho Puzić, Safet Isović, Ismet Krcić, i kvartet "4M". Uz izvrstan i univerzalan orkestar Ace Stepića, kako je izveštavala beogradska štampa, sve je proteklo u izvanrednom redu i štimungu i u odličnoj organizaciji "Jugotursa",  poslovnice u Frankfurtu.

Radio Keln je takođe svakodnevno izveštavao gde se nalazi grupa "Večeras zajedno", a i mnogi listovi u Frankfurtu, Hanoveru i Hamburgu zabeležili su i ovu veliku turneju.

"Pored Lepe Lukić koja peva u životnoj formi i uvek nadahnutog Safeta Isovića, uz izuzetan glas Nedžmije Pagaruše, od gledalaca među kojima je bilo i ovoga puta dosta Nemaca, posebna priznanja i duge aplauze dobili su momci iz kvarteta 4M i neumorni muzički orkestar Ace Stepića koji su i na ovoj turneji još jednom potvrdili da zaista sviraju sve." ("Politika Ekspres")

NASTAVIĆE SE