Italija nije domovina paste - špagete je u Evropu doneo Marko Polo

Kada kažete pasta ili špagete, prva pomisao vodi ka Italiji. Identitet te zemlje je nezamisliv bez kuvanog testa kojem se dodaju sastojci poput maslinovog ulja, paradajza, mesa. To mogu biti i slanina ili morski plodovi. Bukvalno sve što može da se nađe u kuhinji.

Ali, Italija nije domovina paste. Kuvano testo koje se seče na trake, u Evropu je doneo Marko Polo, iz Kine, u 13. veku. Zbog azijskog porekla može se reći da su špagete i nudle daleki rođaci.   

Svaki Italijan godišnje u proseku pojede 23 kilograma paste. Po tome prednjače u svetu što je i logično. Ali, čak ni većina žitelja Apeninskog popuostrva ne zna kada su nastale špagete karbonara

Ono što je sigurno jeste da u kuvarima iz tridesetih godina nema ni tragova karbonare. Ni kao termin niti kao recept. U kuvarima se pojavljuje tek od pedesetih godina. Veruje se da je nastala u julu 1944. godine.

Njeno poreklo vezano je za Rim i dolaska američke vojske koja je hrane imala u izobilju. Pre svega slanine i jaja koji su u ratnim godinama u Italiji bili luksuz.

U svakom slučaju, veruje se da su američki oficiri lokalnim kuvarima dali slaninu i jaja i da su oni to pomešali sa špagetama. Tako je nastala karbonara. Veruje se i da ime potiče od italijanske reči za ugalj koji je korišten kao gorivo za vatru u šporetima.

Originalna karbonara pravi se od sira pekorino  romano. Mogu da posluže i parmezan i neki drugi tvrdi sirevi. Slanina mora da bude masna, po mogućstvu da bude sa obraza svinjske glave. Jaja su tu da upotpune ukus i povežu sir koji će se istopiti. Biber je obavezan sastojak.