Buđenje vegetacije, koje je ove godine krenulo tri nedelje ranije, stvara želju za boravkom u prirodi, a pravo mesto za sastanak s njom je bašta. Sveže povrće, iz sopstvene proizvodnje, privilegija je koju nam pruža bašta, pa čak i kada je minijaturna. Podrazumeva se da je zasnovana na principima organske poljoprivrede, gde jedni pored drugih rastu povrće i cveće, baš kao što se to nekada radilo na okućnicama.

Baštovanski posao za početnike je izazov bilo da je reč o saksiji ili vrtu, pa su saveti neophodni počev od površine bašte i toga šta saditi.

Knjiga dr Branke Lazić, doajena organske proizvodnje u Srbiji, „Bašta zelena cele godine” pravi je bukvar za sve koji su se odlučili za proizvodnju hrane na organski način u svojoj biobašti.

Gajite biljke koje volite da jedete

– Bašta je mesto za rad, šetnju i uživanje. Ko hoće da bude srećan i pruži sreću nekom drugom treba da ima svoj vrt od dva kvadrata do 2.000 kvadratnih metara, a sa 350 do 400 kvadratnih metara cela porodica se može hraniti ukusnim, zdravstveno bezbednim povrćem – poruka je profesorke Lazić.

Digitalno izdanje knjige, prvi put štampane još 1981. godine, profesorka je poklonila korisnicima interneta.

Urbanim baštama u velikoj meri „kumovala” je korona, koja je s jedne strane pokazala do koje mere smo zavisni od cene nafte i trgovačkog lobija, a s druge koje su sve prednosti sopstvene bašte, pa makar ona bila u saksiji.

Baštovanstvo nije puki trend, već pravi zeleni pokret.

Nažalost, neophodnim veštinama u gajenju biljaka danas se vraćamo preko interneta, a ne preko porodičnog iskustva. Tako da ne čudi što onlajn platforma „Trag biljke” koju je s Goranom Pivaševićem pokrenula Biljana Banović, dugogodišnja edukatorka iz oblasti biouzgoja, ima više od 14 miliona pregleda. Ova izuzetna žena, rodom iz Beograda, koja živi i radi u Banjaluci, u svojoj kolekciji ima 674 sorte povrća.

– Tragam za novim sortama s ciljem da ih podelim s ostalim baštovanima, da bih osigurala opstanak same sorte. Ova vrsta kolekcionarstva podrazumeva sposobnost darivanja i deljenja, tu nema mesta za sebičnost. U kolekciji su vrlo stare sorte graška, leblebija, paradajza, kukuruza, amaranata. Ponosna sam na svoju kolekciju patlidžana koja trenutno broji 103 sorte.

Biljana je i začetnica motivacionog baštovanstva, pokretač prve onlajn baštenske zajednice koja okuplja 16 zemalja.

Da bi neko „zaplovio” u svet baštovanstva neophodni su mu, po Biljaninim rečima, volja i mera. Setva počinje najčešće dilemom šta posejati.

– One biljke koje volite da jedete, ali neka vas to ne ograničava da isprobate nešto novo. Recimo da posejete bar jednu biljku koju i ne volite da jedete, jer se vlastitim uzgojem taj otpor pobeđuje – podseća ona.

Dalje savetuje da početnici u prvoj sezoni savladaju tehnike uzgoja.

– Mera je važna, a pod tim mislim na površinu i broj sorti. Za početnika je dovoljna bašta od 100 do 150 kvadratnih metara, uz dobar raspored biljaka, s nje može da se hrani četvoročlana porodica. Sve više od toga preveliko je  opterećenje i može da izazove kontraefekat. Greška je i prevelik broj sorti, tri su dovoljne. Potrebno je da jednom u tri dana proverite da li je nešto niklo –  napominje Biljana.

Blitva, luk i krompir za početak

Izdvaja i osnovne kulture koje mogu da nas prehrane, ako nemamo baštovansko iskustvo.

– Opredelila sam se za četiri osnovne životne namirnice. Prva je blitva. Skinete sve lišće i za 10 dana opet imate berbu. Presađujem je u sve gredice – to je i zimska hrana jer se može brati cele zime. Zatim krompir, jednostavan za uzgoj. Crni luk – osnovna namirnica. On niče i u vrećici kada ga kupite. Kod četvrte biljke se dvoumim između tikvica i mahunarki. Mahunarke su prevagnule jer su izvor proteina i uz njih imate celovitu ishranu – kaže Biljana.

I način obrade tla je važan, pa naša sagovornica u uputstvima za početnike objašnjava kako zasnovati perma model vrta, bez kopanja kojim se dobija obilje u prinosima i, iz godine u godinu, podiže kvalitet zemljišta.

Ono na čemu insistiraju svi koji podržavaju organsku poljoprivredu jeste da priroda ne podnosi monokulture, tako da je biobašta kraljica mešovite sadnje.

– Biljke kombinujemo na osnovu dužine vegetacije, rasta, plodoreda (trogodišnji), njihovog uticaja na zemljište. Biouzgoj ne prepoznaje prekid u sezoni. Sejemo od aprila pa sve do septembra, tako imamo kontinuitet u plodonošenju – poručuje Biljana.

I još nešto – greške su sastavni deo učenja, a bašta igra u kojoj je čovek jedna od karika i usklađuje se s ostalim: biljkama, insektima, radi ravnoteže i opšte dobiti.

Alat koji će vam olakšati rad su ašov, baštenske vile, motika, grabulje, štapovi, mali ašov, kanta, ručna kolica… I nezaobilazni dnevnik radova u bašti. Vođenjem knjige polja u kojoj svako polje ima svoj list s upisnom planiranom plodosmenom i primenjenim agrotehničkim merama (od sadnje do berbe).

Petnaest biljaka za početnike

Savet za početnike je da zasade tačno određenih 15 biljaka koje mogu da ih hrane u sezoni. Kada naučite kako da ostavite seme, umnožite biljke, možete dalje. Za početak semenski materijal treba uzimati samo u poljoprivrednim apotekama i vrtnim centrima.

1. Blitva – zato što se stalno reže i raste

2. Cvekla – s njom nema greške

3. Tikvice – solidarne su s početnicima – izaberete jednu sortu i tako učite. Najbolje je onu koju ste navikli da jedete, da biste prepoznali kada da berete plod

4. Lukovi spadaju u kategoriju brzog uzgoja

5. Paprike – babure, ajvaruše i amande, ne treba širiti listu

6. Mrkva je obavezna za početnike. S hibridom nantes 1, 2 i 3 nema greške

7. Salata – zahvalna za uzgoj

8. Paradajz – čeri, volovsko srce i jabučar dovoljni su za zimnicu, hranu i dušu kad ste početnik

9. Grašak se lako uzgaja – tri sorte s različitim vremenom sazrevanja

10. Krompir se podrazumeva

11. Boranija jer obilno rađa. Sve sorte su pogodne za setvu

12. Bundeva – izaberite jednu sortu, jer se one izuzetno ukrštaju

13. Celer, najlakše ga je gajiti – sitno seme listaš, korenaš se seje u decembru

14. Peršun

15. Batat – kultura za lenje – samo posadiš i o njemu vrlo malo brineš

Prekrivanje tla ili malčiranje

Najvažnija biološka metoda u biobaštama je prekrivanje zemljišta ili malčiranje. Biljke koje niču iz semena prekrivaju se kada su dobro razvijene, a sadnice se zasade, pa malčiraju. Važno je da se bira materijal koji će se brzo razgraditi, a to je upravo seno.

Rukola i salata krasiće terasu

Pre nego što počnete sa zasnivanjem mini-povrtnjaka na terasi, prozoru, neophodno je dobro proučiti potrebe za svetlošću za svaku vrstu koju želite da posadite. Balkon koji je duži deo dana u senci nije pogodan za gajenje većine povrtarskih kultura: paradajza, patlidžana, paprike, tikvica, lubenica, krastavaca... U tom slučaju treba se opredeliti za lisnato povrće, poput rukole, kelja, zelene salate i spanaća, jer im je neophodno tri do četiri sata dnevne izloženosti popodnevnom suncu, a minimum tri sata mnogim vrstama začinskog bilja.

Vrt u saksiji

Mnogi su u baštovanske vode zaplovili preko „bašte u saksiji” – korisne zanimacije, dok se nisu stekli uslovi i za ozbiljnije projekte na otvorenom na periferiji grada u nekom od vikend-naselja ili na dedovini.

Povrće se gaji u saksiji isto kao i na otvorenom, s tim što se mora obratiti veća pažnja na prihranjivanje i zalivanje. Začinsko bilje je zahvalno za gajenje, može da se drži i u stanu, a seje se krajem aprila. Paprika se takođe na terasi može saditi, obično je to krajem aprila i to gotov rasad, ove godine po svemu sudeći i znatno ranije. Većina već ima iskustvo s malim, ljutim koje su se izborile za mesto na balkonu među ukrasnim biljem, ali su lepe i šilje, ajvarke, somborke.

S obzirom na to da biljke koje se gaje u posudama nemaju dovoljno mesta za razvoj korena, one ne mogu da daju plod kao one iz bašte. Ali, i pored svih tih ograničenja, može da se ubere dovoljno da baš sve ne mora da se kupuje.

Beg od stresa

Niko od baštovana, koji su se odlučili za gajenje voća, povrća, lekovitog i aromatičnog bilja, ne navodi finansijski momenat kao prvi motiv za posedovanje svoje bašte. Mnogi ne samo da nemaju nikakve finansijske koristi, već im je vrt u tom smislu i gubitak (potrebno je kupiti organsko đubrivo, seme, alat), ali se ne žale. Jer, rad u bašti opušta i oslobađa od stresa. Zalivanje, kopanje, zagledanje, čupkanje korova, borba protiv štetočina za nekoga je zamoran i bespotreban posao, ali za nekoga je lekovita strast s kojom se pristupa tom poslu.

„Možda mislimo da mi negujemo baštu, ali zapravo bašta neguje nas”, zapisala je engleska književnica Dženi Aglou.