Čovek postane slučajno plen, kitovi ne vole da jedu ljude

Kapetan Robert Falkon Skot bio je svedok izuzetnog prizora tokom ekspedicije na Antarktiku kada je 5. januara 1911. njegov fotograf Herbert Ponting otrčao na ivicu ledene ploče da fotografiše grupu orki koje su se zainteresovale za ekspediciju.

„Sledećeg trenutka kitovi su se izdigli i ščepali”, napisao je Skot u svom dnevniku u kome stoji da se čula neviđena buka dok su se kitovi dizali ispod leda i udarali ga leđima.

Ovaj susret oslikava zastrašujuću reputaciju orki. Više od 100 godina kasnije, ta reputacija nastavlja da raste dok ova vrsta potapa čamce sa iberijske obale Evrope i goni brodove čak do Škotske. Ali, koliko često orke zapravo napadaju ljude?

Ispostavilo se da, iako orke možda zaslužuju tako strašnu reputaciju kada su u pitanju druge morske životinje, one skoro nikada ne napadaju ljude u divljini - iako su više puta napale i ubijale ljude u zatočeništvu. Štaviše, sve prijavljene nasilne interakcije između orka i ljudi dolaze sa značajnim upozorenjima, piše Live Science.

Erih Hojt, istraživač za zaštitu kitova i delfina i autor knjige „Orka: kit zvani ubica” smatra da orke često zamene i pomešaju siluete ljudi sa, na primer, fokama.

„Pokazano je da kitovi ubice ljuljaju ledene ploče i tako love foke. To je ponašanje u lovu, ali ne i lov na ljude. Orke se susreću sa ljudima u okeanu vekovima i iako postoji nekoliko izveštaja poput Pontingovog, postoji samo jedan izveštaj o vrsti koja je ubila čoveka. Fatalni susret se navodno dogodio 1950-ih, kada su neke orke ostale zarobljene u morskom ledu u istočnom kanadskom Arktiku. Dvojica starešina Iglulika Inuita rekla su istraživačima decenijama kasnije da je mladić ignorisao savete starešina i otišao da vidi zarobljene kitove ubice. Bio je upozoren da je led suviše tanak, ali je verovao da može pobeći od orke. Prema rečima starijih, orka je probila tanak led i pojela ga", navodi.

Hojt isključuje opciju da kitovi love ljude, oni su izbirljivi kada biraju šta će da jedu, konzervativni u pogledu svega što su naučili od svojih majki. Drugim rečima, orke ne jedu ono što nisu naučene da jedu, tako da ne bi pojele čoveka.

Divlje orke, s druge strane, ponekad ubijaju druge životinje radi vežbanja ili čak igre, ali ljude ne. Postoji jedan potvrđeni slučaj da je kit ubica ugrizao surfera u blizini Kalifornije 1972. godine, ali ga je orka brzo pustila. Hojt je potom intervjuisao surfera i primetio da je do incidenta došlo najverovatnije jer je čovek izgleda kao foka.

Tokom proteklih nekoliko decenija, bilo je na desetine nasilnih susreta između ljudi i orka koje su držane u zatočeništvu. Možda najpoznatije, orka po imenu Tilikum bila je umešana u smrt tri osobe. Naučnici nisu sigurni šta tačno pokreće zarobljene orke da napadnu. Međutim, Hojt je primetio da je zatočeništvo veštačko okruženje i uporedio je to sa životom u maloj zatvorskoj ćeliji.

„Posle nekoliko godina, čak i u najmanje represivnim institucijama, orke počinju pomalo da luduju“, rekao je Hojt.

To ne znači nužno da orke u zarobljeništvu ubijaju iz frustracije. Hojt je rekao da su incidenti sa Tilikumom mogli biti samo pokušaji igre suočenih sa ekstremnom dosadom.

„U stvari, neverovatno je koliko su kitovi ubice oprezni u podvodnim interakcijama koje su iskusne u divljini ili zatočeništvu“, rekao je Hojt.