Škola crtanja, ali za odrasle

Slikanje, korak po korak, reči su kojima bi se mogla ukratko opisati radionica nastavnice slikarstva Vesne Stevanov.

Već tri godine ova Novosađanka podučava slikanju amatere, tačnije one koji nikad nisu uzeli četkicu u ruke. Reč je o radionicama za odrasle, mada su u tom programu i zajedničke radionice za roditelje i decu, kao i samo dečje. Sve se održavaju u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu. Osim redovnih tečajeva slikarstva, svakog vikenda Vesna s timom organizuje i probnu radionicu na nekom od sajmova ili bazara, u tržnim centrima ili tokom trajanja izložbi na otvorenom. Ona objašnjava:

„Menjamo lokacije, jer to je u duhu devize da je sve moguće, koja je moto našeg Kluba ljubitelja umetnosti zabave, čiji sam osnivač. U Beogradu smo ponekad u klubu „Svaštara” u Mirijevu, nekad u kafićima u Ruzveltovoj, sledećeg vikenda smo u Pančevu u centru...”

Na pitanje da li svako može da nauči kičicom da izvlači linije i naslika nešto, odgovara samouvereno: „Uz naše instrukcije, potez po potez, bilo ko od vas može da završi sliku po modelu koji dobije. Čeka ga prazno belo platno, komplet boja i četkica i onda se zajedno upuštamo u avanturu.”

Prolaznica srednjih godina koju poziva da se priduži grupi za dugačkim stolom na kojem su na malim štafelajima prazna platna, dok pričamo u jednom od tržnih centara, odgovara joj da je antitalenat za crtanje, a da nema ni nerava jer radi stresan posao. Vesna odgovara: „Molim Vas, gospođo, niko od ljudi koji su ovde zauzeli mesta za stolom nije napravio nijedan potez četkicom u životu. Uveravam vas da ćete ovaj svetionik, i to s odrazom, mesecom i pticama, naslikati za 45 minuta.”

Najvažnije je, shvatamo, rasporediti boje, to jest prethodno ih dobro promešati po Vesninoj instrukciji i nanositi ih prosušenom četkicom, koju između dve boje uvek dobro operete. Platno mora da bude popunjeno bojama potpuno, bez preostalih belih tačkica. Ako preterate s crnom bojom tamo gde je nanosite zbog senki, uče vas kako da je razblažite svetlijom. Svačiji crtež na istu temu je, ipak, na kraju drugačiji.

Ovde, očigledno, možete dosta da naučite o sebi, i to ne samo kada poredite neminovno svoju kreaciju s ostalim.

„Ima nestrpljivih, pomognemo im ako pomisle da su sve upropastili, da sami poprave. Ubrzo, kada savladaju prepreku, nauče da i to mogu. Neka zaboravljena samopouzdanja se ovom tehnikom pristupa ličnosti vraćaju. Nekim ljudima okretanje boji i kičici donosi smirenje. Nije ni čudo da se ova tehnika odavno koristi i u psihoterapijama. Na kraju, svako svoje malo delo nosi kući gde ono krasi dnevnu, radnu ili spavaću sobu i podseća stalno na trenutak male i prethodno nezamislive pobede sebe”, dodaje sagovornica.

Vesna se nada da će škole slikanja za odrasle zaživeti masovno u Srbiji, kao što su već i u svetu. Za ovako važne spoznaje o sebi i savlađivanju prepreka i nervoze iskustvo u slikanju nije potrebno. Ipak, iz ove škole su posle prvih lekcija neki nastavili s crtanjem i danas izlažu svoje radove na amaterskim izložbama. Nekima su one bile podsticaj za slikarsko školovanje, uglavnom mlađima. Svejedno, ova kreativna zabava za sve generacije nije izgubljeno vreme.