Negujmo lepotu, a ne samo filere

Istraživanja, savremeni stil život, ali i pisma naših čitalaca i sagovornika, ukazuju na to da se danas TV program gotovo i ne gleda. Sve manje imamo vremena da sadržaje pratimo u realnom vremenu, u terminu predviđenom za određene emisije, serije, filmove... Po želji, i po potrebi, televiziju gledamo „odloženo”... Odavno nam nije više jedina preokupacija i način zabave i informisanja.

Više samo ne šaltamo kanale, već i biramo, premotavamo... Ovaj izum čovečanstva, da sami sebi kreiramo i doziramo šta i koliko želimo zahvaljujući modernoj tehnologiji i kablovskim operaterima, stigao je čak i u najzabačenija sela. O tinejdžerima i mladima da i ne govorimo. Oni su odavno digli ruke od televizije. Sve što žele i što im je potrebno nalaze na internetu, društvenim mrežama i, eventualno, na striming platformama. Da li su pomalo ili malo više i televizije zbog toga krive što im ne poklanjamo vreme i poverenje?

Kome se onda TV kreatori obraćaju? I za koga stvaraju program? Najverniji su im naši dragi penzioneri, ujedno i redovne platiše, kojima je TV često i jedino društvo. Ako je to već tako, zašto onda ne prave program po ukusu i meri naših najstarijih sugrađana. To svakako ne znači da TV treba da ih šikanira, zastrašuje i obmanjuje propagandnim programom „do daske”. Ako lošije čuju, ne znači da su gluvonemi...

Takođe, serije koje bi mogle da im se dopadnu i da ih zainteresuju, emitujte u nekom pristojnijem terminu. Ne znam zašto, često najkvalitetniji igrani program ćušnut je u pretponoćne sate, a scene nasilništva i eksplicitnog seksa u udarni termin? Ne samo da ne mogu da ga dočekaju naši najstariji, nego ni zemljoradnici, traktoristi, poljoprivrednici, i sav onaj radni svet koji ranom zorom započinje dan. Kao što rekosmo, čak ni mladi, koji su u to vreme, najverovatnije, negde u „lajvu”...

Prepiske sa našim čitaocima podsetile su nas i na onaj segment TV programa koji je potpuno zapostavljen, zapušten, skrajnut i o kojem niko danas ne vodi računa, a to su kostimografija i scenografija. Poražavajući je podatak da javni servis ima samo tri zaposlena kostimografa... Nije ni čudo što plastično cveće, sklepani dekor, neinventivne kulise i neprikladna garderoba ruže televizijske studije i program. To je isto kao kada se ne bismo trudili da sredimo stan u kojem živimo ili kada bismo odlazili na posao i javna mesta u ritama... Kao da svi zaboravljaju da je ovaj umetnički zanat veoma važan za lepotu programa i da je televizija vizuelni medij koji i slikom doprinosi sadržaju.

Zamislite kako bi bilo kada bismo vam mi nudili nečitka slova, zamrljane strane i nesređeni rukopis? U mesecu kada TV revija obeležava 57. rođendan, podsećamo da smo, poštujući naše čitaoce, prethodnih godina uvećali font slova, skratili dužinu tekstova, čineći ih čitkijim i prijemčivijim onim najposvećenijima koji još imaju volje i strpljenja da čitaju... i da iz nedelje u nedelju podjednako vodimo računa, koliko o sadržaju, toliko i o izgledu strana.

Jer, svaki tekst se lepše čita kada je i strana uredna. Kao što je i boravak lepši u lepo dekorisanom i čistom ambijentu. Upravo to očekujemo i od televizije. I da je slušamo, ali i gledamo! I da nam to gledanje bude ugodno. Nadamo se da će televizije u narednom periodu, umesto da se bave hologramima, uposliti neke nove mlade školovane scenografe i kostimografe jer taj smer još uvek postoji na Fakultetu primenjenih umetnosti. I da će učiniti TV program lepim i za dušu, ali i za oko.

Proleće je pravo vreme za veliko spremanje avlija i sokaka, balkona, garderobera. Odbacite starudiju i uz malo mašte i bez prevelikog ulaganja sve je moguće. Izvetrite garderobu na lepom prolećnom suncu, zasadite cveće, izbacite plastično... Odenite voditelje u pristojnu odeždu, izbacite iz studija barske stolice jer niko ne želi da gleda sagovornike kako se preznojavaju i čuče, kao rode... Neprijatno nam je, u njihovo ime. Primetimo lepotu i negujmo lepotu... A ne samo silikone i filere...