Čarobnica brojeva

Kada bi danas svi kompjuteri sveta nekim volšebnim načinom trajno prestali da rade, ljudski rod bi se vratio u neki prethodni vek. Veliki sistemi kao što su vazdušni saobraćaj, pošta, železnica, industrijski sistemi, bolnice, banke, univerziteti, škole ili bi prestali da funkcionišu, ili bi se vratili na svoje početke rada. Matematičari ne bi mogli da reše najsloženije probleme, inženjeri ne bi mogli da savršeno proračunaju i slikovito nacrtaju mašine ili građevinske objekte, naučnici da istražuju i vrše eksperimente. Milijarde ljudi u svetu bi bile lišene komunikacije imejlovima, video-razgovorima na daljinu, pretraživanja interneta, mladi ne bi uživali u video-igricama itd. Jednostavno, život bi se iz korena promenio.

Broj računara se povećao od danas smešne prognoze nekadašnjeg predsednika IBM-a Vatsona, da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera, do današnjeg broja od nekoliko milijardi računara. Ne tako davno masivni računari, koji su zauzimali čitave sobe s relativno skromnim mogućnostima, danas su zamenjeni personalnim računarima i prenosivim laptopima i tabletima s masom manjom od jednog kilograma i neuporedivo većim mogućnostima. Ali kako je počeo razvoj računara i čija je to zasluga? U veoma zaslužne spada jedna od desetak žena koje su promenile svet – Ejda Bajron, kasnije grofica Lavlejs, ćerka slavnog britanskog pisca iz doba romantizma, lorda Džordža Gordona Bajrona.

Čarls Bebidž, engleski matematičar i inženjer, profesor na Univerzitetu u Kembridžu, sredinom devetnaestog veka konstruisao je i napravio model svoje diferencijalne mašine sa štampačem, koja je prema projektu imala za savremeno stanje računarske tehnike neverovatne karakteristike: preko dvadeset pet hiljada delova, masu nekoliko tona i visinu preko dva metra. U suštini, ta mašina je predstavljala masivni kalkulator koji je mogao da obavlja samo operacije sabiranja i oduzimanja. Desetak godina kasnije Bebidž je uradio prototip naprednije mašine i nazvao je analitička mašina, koja je bila programabilna i imala mnoge karakteristike savremenih personalnih računara. Analitička mašina, sa svojim mnogobrojnim mehanizmima, kao preteča savremenih računara, imala je svojstvo da korisnik unosi naredbe putem perforiranih kartica, što je omogućavalo rešavanje širokog spektra matematičkih zadataka i predstavljalo inovaciju koja je bila daleko ispred tog vremena i u proizvodnji računara se još dugo zadržala.

Prvi kompjuterski program

Sama ideja s bušenim karticama potiče od francuskog pronalazača Žozef-Marija Žakara, koji je prvi upotrebio takve kartice na svojoj tkačkoj mašini da bi automatizovao njen rad. Prvi program – algoritam za rešenje složenog matematičkog problema na analitičkoj mašini uradila je upravo Ejda Bajron Lavlejs, što se smatra prvim kompjuterskim programom, a Ejda prvim programerom na svetu. Ona je prva u svetu prepoznala potencijal računarskih mašina, a sam Bebidž je bio impresioniran njenim intelektom i nazvao je „čarobnicom brojeva”. Posthumno njoj su dodeljena mnogobrojna priznanja. Informatički tim Ministarstva odbrane SAD u njenu čast nazvao je jedan programski jezik ADA, koji se koristi uglavnom u vojne svrhe, a takođe je ustanovljen i dan Ejde Bajron Lavlejs (drugi utorak u mesecu oktobru), sa ciljem da se žene ohrabre u nameri da se što više bave inženjerstvom, matematikom i uopšte naukom. Mnogi računski centri i ustanove nose njeno ime.

Ejda Bajron Lavlejs je rođena 1815. godine u Londonu kao jedino zakonito dete slavnog engleskog pesnika lorda Bajrona, u čijem burnom životu je bilo i vanbračne dece. Njeni roditelji su se razveli kada je Ejda imala samo pet meseci, a otac je potom ubrzo trajno napustio Englesku, pa Ejda nikada nije upoznala svog oca. Mlada Ejda je rano pokazala interesovanje i talenat za nauku, posebno za matematiku, zapostavljajući očevu struku poeziju i književnost, na zadovoljstvo svoje majke, koja je bila izričito protiv toga da Ejda pođe očevim stopama. Ejda je govorila: „Ako mi ne možete dati poeziju, zar mi ne možete dati poetsku nauku.” Misleći na matematiku. U tome je imala svesrdnu podršku svoje majke, koja je imala određeno matematičko obrazovanje. U trinaestoj godini se razbolela i godinu dana nije mogla da hoda, ali je uprkos tome uporno učila matematiku. Ona nije imala formalno obrazovanje, ali je matematiku vredno učila kod tada poznatih engleskih matematičara. „Nikada nisam bila zadovoljna što nešto razumem, jer koliko god dobro razumem, moje shvatanje je beskonačno mali deo onoga što želim da razumem”, bila je njena životna maksima.

U osamnaestoj godini upoznaje profesora Čarlsa Bebidža i biva neverovatno impresionirana idejama o mogućnostima njegove analitičke mašine, posebno idejom da mašina može da funkcioniše prema unapred predviđenom programu.

Primena u muzici

Italijanski matematičar, general i kasnije premijer Vlade Italije, Luiđi Menabrea, na osnovu predavanja koje je Bebidž održao u Torinu, napravio je beleške o analitičkoj mašini i publikovao rad na francuskom jeziku. Ejda je taj rad prevela na engleski jezik, ali je istovremeno dodala veliki broj svojih zapažanja, pa je prevod bio tri puta duži od originala. U tom radu Ejda je vizionarski predvidela budući razvoj računara i konstatovala da bi analitička mašina osim matematičkih operacija mogla da ima i primenu u muzici. Na kraju je za analitičku mašinu napisala program – algoritam za izračunavanje tzv. Bernulijevih brojeva, koji nikada nije testiran, ali se smatra prvim računarskim programom. Zanimljivo, na kraju svog rada Ejda se potpisala samo inicijalima, jer za žene tog doba, posebno one iz više klase, bilo je neprihvatljivo da se bave naukom.

Njen lični život bio je neobičan i nesrećan. U dvadesetoj godini udala se za Vilijama Kinga, pa kada je on nasleđem postao grof, Ejda je postala grofica od Lavlejsa. I pored troje dece, brak se iznenada raspao, a Ejda je stupila u novu emotivnu vezu. Nemirni i buntovni duh njenog oca u njoj konačno je proradio. U jednom periodu se odala hazardnim igrama, verujući da njeno matematičko znanje može da joj pomogne da ostvari novčani dobitak. Umesto očekivanog dobitka, dobila je dugove. Nežnog zdravlja, rano je završila svoj život posle teške bolesti, u trideset sedmoj godini. Večni mir je našla u grobu pored svog slavnog oca.