Bistriji ili tuplji čovek biva...

Iste godine „Šarlo akrobata” učestvuje na Bijenalu u Zagrebu na kojem  svira na kraju ove manifestacije sa grupama „Haustor” i engleskom „Gang of four”.  Za „Šarla” su oni bili bitni zbog njihovog načina sviranja rokenrola, minimalizma i rasporeda instrumenata u prostoru. To je po mnogima bio jedan od najboljih koncerata uopšte u to vreme na kome se sakupilo oko 4.000 ljudi. Koncert u Zagrebu ubrzao je snimanje i objavu prvog i jedinog albuma „Šarla akrobate” „Bistriji ili tuplji čovek biva kad”. Naslov je citat iz knjige Vase Pelagića, a pao je na um upravo Vdu koji ga je i predložio za naziv LP ploče, i možda uz malo iznenađenje, s obzirom na međusobne odnose trojice članova, jednoglasno je prihvaćen. Izašao je u izdanju „Jugotona” u tiražu od deset hiljada primeraka. Bend je već bio u fazi raspada pa nije bilo vremena ni za promociju, a interesantno je da se nijedna „Šarlova” pesma iz „Paket aranžmana” nije našla na albumu, što govori i o kreativnoj moći i samouverenosti članova benda.  

Jedini album „Šarla akrobate” neki rok kritičari smatraju najvažnijim (ili među najvažnijim) na našoj rok sceni. Vlatko Fras, zagrebački rok kritičar, pošto je preslušao pesme, pisao je „da ploča s blesastim naslovom ima onu osnovnu predispoziciju za svaku rok antologiju, ima naime i srce i dušu u najboljem maniru filozofije kojom se rukovode najsjajniji alternativni bendovi...”

Fras je bio u pravu, jer je kako su prolazile decenija album dobijao sve jače pohvale. Jedan od onih koji ga smatraju prelomnim za jugoslovenski rok je i rok kritičar Aleksandar Žikić, koji i danas posle četiri decenije kaže da jedini album „Šarla akrobate” jednostavno ne može da bude precenjen: on je uvek još više od onoga što tog trenutka čujete.  

„Kad ga čujete prvo vas zapanji to što su ljudi koji su ga zamislili i snimili tada imali samo dvadesetak godina. Taj album sažima sve što je vredelo na muzičkoj sceni trenutka, ali ostaje povezan sa najplemenitijim elementima rokenrol nasleđa, nezavisno od vremena u kome je nastajao.  ’Bistriji ili tuplji’… bio je ne samo radikalan i odvažan, nego i takva neobuzdana demonstracija talenta i beskompromisne mladalačke energije da to izaziva bezrezervno divljenje. Kada je reč o vrlo mladim ljudima, takva kombinacija može da bude i nagoveštaj da će nešto, pre ili kasnije, da eksplodira, što se, kao što znamo i dogodilo.” 

Žikić to potkrepljuje i pokojim primerom: kad pustite ’Bistriji ili tuplji…’ i čujete prve taktove uvodne numere ’Šarlo je nežan’, istog trenutka postaje jasno da vas očekuje susret sa nečim, u najmanju ruku, nesvakidašnjim. Taj utisak vas ne napušta do kraja albuma, samo povremeno postaje još intenzivniji i upečatljiviji.”

Album je izašao u julu. Sastoji se od 13 pesama, „Šarlo je nežan”, „Pazite na decu (1)”, „Fenomen”, „Sad se jasno vidi”, „Rano izjutra”, „Ljubavna priča”, „Samo ponekad”, „Čovek”, „Bes”, „O, o, o...”, „Problem”, „Ja želim jako”, „Pazite na decu (2)”.

Ploča je snimana u aprilu 1981, u Studiju 5 u Beogradu, prvobitno za PGP RTB, koji su kasnije odustali od  objavljivanja ploče, pa je to na kraju izdao zagrebački „Jugoton”. Po rečima Dušana Kojića Koje u razgovoru sa novinarem Draganom Ambrozićem za „Popboks” na 25-godišnjicu objavljivanja albuma, bend je već bio duboko u neslaganjima, muzički, a i privatno, kao što obično biva. Koja je u ovom razgovoru objasnio zašto nije bilo pesama sa „Paket aranžmana”. Rekao je da su imali dosta drugih pesama a želeli su da naprave i otklon od „plesne muzike” u koju su zamalo ubačeni zbog „Ona se budi” i „Niko kao ja”, jer je tad već i „Bijelo dugme”, po rečima Koje, postalo novi talas verujući da sviraju ska i misleći da je ska novi talas.

Omot su pravili svi zajedno sa Goranom Vejvodom, koji je radio fotografije napred i na unutrašnjem omotu. Omot je bio crno-bele nju vejv estetike, unutra je svako priložio svoj deo, Milan je dao crtež svoje devojke, Vd tekst iz Pelagićevog „Narodnog učitelja”, a Koja je nacrtao strip karikaturu i dodao tekst o kutlačama akrobatama iz „Politikinog Zabavnika”. Važan segment ploče su i Vdove džez improvizacije.

Ni Koja u tom od svojih poslednjih osvrta na album nije propustio da kaže da je Vd bio neverovatno talentovan bubnjar, možda i najtalentovaniji od svih, da je bio i školovan, voleo, ali i znao da svira džez, što je dosta bitno. „Mi smo se zaista dobro slagali i svirački nalazili, uvek je to u stvari održavalo bend kad bismo se posvađali.”

Na kraju se Koja osvrnuo i na političke poruke ploče. „Po mom sećanju, ona je bila vrlo opasna po gomili stvari koje je kazivala o stanju duhova oko nas u tom trenutku i imala je sve preduslove da bude posmatrana pod posebnom lupom – da li to razni komiteti nisu razumeli, ili su u tom trenutku 1981. imali pametnija posla? Ne, pa mi smo dobili nagradu ’Smeli cvet’ od Saveza socijalističke omladine Srbije. Suludo, zar ne? Politikom se nikad eksplicitno nismo bavili; ja sam baš bio protiv tog površnog pankrti-paraf politikantstva u tekstovima, uvek sam mislio da to treba raditi suptilnije. Inače sam tada mislio i pričao po intervjuima da je objavljivanje ploče ’Šarla akrobate’ bio državni propust, tj. previd, prvenstveno misleći na muziku, koja je već sama po sebi revolucija.”

Nastaviće se