​Iznedrila u plejadi slavnih i patrijarha

Ima li išta lepše nego da se jedna škola, u ovom slučaju gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, može podičiti ne samo bogatim letopisom, već i đacima koji su u njoj sticali znanje. Osnovana 1810. kao srpska velika pravoslavna gimnazija, škola je za sve ove decenije, pa i vekove promenila 12 imena. Od Petrovaradinske roždestveno-bogorodične gimnazije latinsko-slovenske do ove današnje hiljade đaka koračalo je njenim hodnicima i sedelo u njenim klupama.

Arhitekta Vojislav Dević i izdavač „Strateg projekt” sačinili su veoma interesantnu mapu, pre bi se reklo vodič, već na početku podsetivši da je, zahvaljujući baš ovoj školi, 1864. iz Pešte u Novi Sad preseljena Matica srpska.

– Da se nije preselila Matica srpska, ne bi se osnovao univerzitet, a da se on nije osnovao, ne bi bilo ni učenih ljudi, kao ni ubrzanog urbanog, kulturnog, političkog i privrednog razvoja grada – primetio je Dević. – Iz najstarije gimnazije proizišlo je 47 akademika, 12 pravoslavnih vladika, dva mitropolita, poglavari SPC, kao i mnogo znamenitih ličnosti iz prirodnih i društvenih nauka, sporta, politike, diplomatije. U školi je 1867/1868. održan prvi ispit zrelosti u Srba. Prilikom bombardovanja Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave, 12. jula 1849. zgrada gimnazije i čitav inventar su izgoreli.

Prolazila je gimnazija kroz razne bune, svetske ratove, krize i napade, ali uvek je opstajala. Bilo je tako u Austrougarskoj monarhiji, pod domaćim kraljevima i dinastijama i u vreme komunizma. Uprkos svim preprekama, iskušenjima i oduzetoj imovini, ostajala je svetionik srpskog klasičnog obrazovanja. Uspevala je to diplomatskim rešenjima, i uz pomoć mudrih i obrazovanih ljudi, među kojima su bili profesori, zadužbinari, mali i veliki darodavci. Izdvajaju se Sava Vuković, Sava Popović Tekelija, baron Miloš Bajić, Vasil Jovanović Čiča i plejada drugih.

– Kad pominjemo akademike i znamenite ličnosti, nekadašnje gimnazijalce, uvek ćemo se rado sećati Đure Daničića, Laze Kostića, Mihaila Polita  Desančića, Radivoja Kašanina, Mladena Leskovca, Boška Petrovića, Aleksandra Tišme, Berislava Berića, Đorđa Đukića, Olge Hadžić, Aleksandra Ivića – kaže sagovornik „Magazina”. – Đaci gimnazije u Ulici zlatne grede bili su i mnogi episkopi i mitropoliti SPC, među kojima i sadašnji patrijarh Porfirije.

Na obrazovno-kulturnoj mapi Novog Sada, Vojvodine, Srbije i šire škola je uvek bila otvorena za đake, željne novog znanja. Tako je u 18. veku specifičan predmet bio poetika, u 19. veku etika i poezija, u 20. higijena, sociologija, astronomija, likovna umetnost, tehničko obrazovanje, predvojnička obuka, a u 21. veku informatika i građansko vaspitanje. Ponos škole je i biblioteka, otvorena 1822, ali s prirodnjačkom zbirkom izgorela 1849. prilikom bombardovanja Novog Sada. I kasnije su je često pljačkali: za vreme Prvog svetskog rata samo iz profesorske biblioteke odneto je 2.500 knjiga. Ponovo se digla iz pepela 1927. godine, ali je došao Drugi svetski rat kad je iz školske biblioteke nestalo oko 20.000 knjiga.

Elitno, sveobuhvatno, temeljito obrazovanje omogućilo je đacima da postanu vodeće ličnosti i akademici u prirodnim i društvenim naukama, u pravoslavnoj hijerarhiji vladike, mitropoliti i patrijarsi, u politici predsednici partija i skupština, ali pre svega obrazovani stručnjaci i dobri domaćini. Slavu su joj proneli i đaci koji su se upisali i diplomirali na prestižnim univerzitetima Evrope, Amerike i sveta.

Njeni đaci su imali i velike uspehe u naučnim, umetničkim i sportskim disciplinama, osvajajući, od 1991. do 2015. godine, mnoštvo zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja. Momčilo Tapavica, maturant gimnazije, docnije srpski arhitekta, kao jedini južni Sloven, bio je učesnik prvih obnovljenih Olimpijskih igara 1896. u Atini, gde je osvojio treće mesto u tenisu. Zapažene uspehe imali su i Nikola Stefanović u skul veslanju, kao i Muško atletičarsko društvo „Zmaj”.

PRETUKLI VLADIKU

Vladika bački dr Irinej (Ćirić), student Duhovne akademije u Moskvi, koji je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beču, posle Drugog svetskog rata pritvoren je i pretučen. Bio je đak Velike srpske pravoslavne novosadske gimnazije. Školu je pohađao i akademik Mladen Leskovac, srpski pesnik, esejista, književni kritičar, upravnik biblioteke Matice srpske. Među znamenitim đacima su i Radivoj Kašanin, srpski matematičar i član SANU, kao i Svetislav Marić, filozof i istoričar kulture, koji je bio i profesor u ovoj gimnaziji.