Gorsko oko za žedne i hedoniste

U srcu mirisnih livada i četinara, pod najvišim zlatiborskim vrhovima Tornikom i Čigotom, oko kojih duvaju blagotvorne „ruže vetrova”, smestilo se Ribničko jezero.

Gorsko oko za žedne i hedoniste – iz ove vodoakumulacije pijaćom vodom duže od pola veka snabdevaju se Zlatibor i Čajetina, dok je izgledom usred očuvane prirode ono planinski dragulj u kojem pogledi turista uživaju. Osobito iz vazduha, jer putnike preko ovog jezera od pre tri godine u kabinama prevozi panoramska „Gold gondola” (kraj obale joj je međustanica).

Uskoro će, najavljeno je, prevagnuti turistička namena Ribničkog jezera nad onom za vodosnabdevanje. Ka Zlatiboru stiže novi cevovod s alternativnog izvorišta pijaće vode zvanog Sušičko vrelo, tako da će gorsko oko ispod Tornika biti slobodno za rekreativne sadržaje i aktivnosti na vodi.

Oko Ribničkog jezera, govore nadležni u opštini Čajetina, priprema se gradnja „Zlatnog grada” (na oko 200 hektara) namenjenog zdravstvenom i sportsko-rekreativnom turizmu: s luksuznim zdanjima, golf terenima, klinikama estetske hirurgije i drugim izazovima za „luks klijentelu”. Prevashodno sa željom lokalne samouprave da rastereti sada preopterećeni turistički centar planine i stvori novi atraktivan ambijent. Tako da je i ovo jezero potrebno uklopiti u te razvojne planove „Novog Zlatibora”.

Uslov za razvoj celog prostora i promenu namene Ribničkog jezera jeste obezbeđenje novog izvora vodosnabdevanja najposećenije planine Srbije. Zato su minulih godina preduzeti obimni radovi da se voda sa Sušičkog vrela kod sela Tripkova novim cevovodom što pre dovede na turistički Zlatibor. Ovaj cevovod dug je ukupno 17 kilometara, od čega je već postavljeno osam. Radovi brzo napreduju, pa su izjave da bi krajem ove godine voda sa Sušičkog vrela mogla da izađe na zlatiborsku Karaulu kod centra planine. A opština uporedo radi na planskoj dokumentaciji za još četiri vodozahvata iz kojih će se vodom dugoročno snabdevati stanovnici i posetioci Zlatibora i Čajetine.

Valja podsetiti da ovi ambiciozni zahvati lokalne samouprave nisu prošli bez reakcija. Minule jeseni čula su se javna opoziciona osporavanja i prigovori da će se ovim „uništiti jedini rezervoar pijaće vode na Zlatiboru”. Odmah su to demantovali iz opštine Čajetina, koja u ovom delu Srbije prednjači u zaštiti životne sredine, navodeći da Ribničko jezero neće biti korišćeno u rekreativne i sportske namene sve dok se u funkciju ne stave novi izvori snabdevanja ovog kraja pijaćom vodom. „A čak i tada, kada se jezero ne bude koristilo za vodosnabdevanje građana, svi njegovi korisnici moraće da poštuju veoma stroge ekološke propise, od korišćenja plovila na električni pogon do izgradnje privremenih plutajućih objekata od prirodnih materijala”, saopštili su opštinari.

Tako da će Ribničko jezero, po nastanku veštačko, doživeti svoj preobražaj. Zapisi govore da je nastalo 1971. godine pregrađivanjem reke Crni Rzav kod Ribnice visokom branom, za potrebe vodosnabdevanja ovog kraja. Voda u jezeru je čista i bistra, a njena boja tamnija, kažu zbog tamnog kamena (serpentinske podloge) koji pokriva jezersko dno. Dugo je dva kilometra, smešteno na osmom kilometru od turističkog centra Zlatibora. Bogato je ribom (potočna pastrmka, šaran, som, smuđ, klen, mrena), dozvoljen je rekreativni ribolov s obale. Mada je kupanje u jezeru zvanično zabranjeno zbog vodosnabdevanja, katkad se u leto na obodima akumulacije mogu primetiti i pojedini kupači koji lepoti ne mogu da odole.

Prirodno okruženje glavna je vrednost Ribničkog jezera. Predeli očaravaju već od gornjeg toka Crnog Rzava, koji od kamene Jokine ćuprije na Vodicama počinje da se širi, prihvata potoke i formira akumulaciju. Okolo su vrhovi Tornika i Čigote, stoletni četinari Šainovaca, lekovit vazduh sela Ribnica koje je pionir zlatiborskog turizma, Ski-centar „Tornik” s pet staza i tri žičare, manastiri Uvac i Dubrava, crkva brvnara sa sobrašicama u Jablanici, turistička sela Gostilje i Ljubiš, visovi i planinarske staze, urbanizacijom nenarušeni Zlatibor... Prava mesta za savremene ljubitelje aktivnog odmora u netaknutoj prirodi.

Jedinstvena boja za ronioce „Nacionalne geografije”

Ribničko jezero je i svet zainteresovalo. Pre dve godine istraživali su ga ronioci „Nacionalne geografije”, snimajući njegovo dno. Grupa ronilaca iz beogradskog kluba „Svet ronjenja”, koji su se kao snimatelji i fotografi za potrebe „Nacionalne geografije” spustili u dubine jezera usred zime i leda, ukazali su na posebnost boje jezerske vode. „Ona podseća na meksičke senote, vuče na narandžastu boju što se razlikuje od svih jezera u kojima smo ronili, pogotovo ako se ima u vidu da je vodozahvat. Većina jezera u Srbiji ima plavozelenkastu boju”, izjavili su ronioci nakon te zimske akcije.