Crvena kosa na malezijskom peškiru

Brinete i crnke, ali i žene farbane plave kose koje reše da putuju u Maleziju ili Indoneziju mogle bi da imaju probleme u hotelu. Ne zbog mogućnosti da broj zvezdica ne odgovara nivou usluge, već zbog peškira na kojima ostaju tragovi boja njihove crvene, narandžaste, crne ili plave kose posle pranja.

Naime, ukoliko se na belom hotelskom peškiru budu videli tragovi crvene boje kose, kakvo je iskustvo imala autorka teksta, moraće da plate od 20 do 30 evra štete, zavisno od hotela.

Boravak u jednom od vrlo poznatih lanaca hotela u srcu Malezije – Kuala Lumpuru upravo se tako, potpuno nenadano, završio. Naime, poslednjeg dana dolaskom na recepciju da se odjavim dočekalo me je ovo iznenađenje. Rečeno mi je da sam napravila šetu i da moram da platim. Nemajući pojma o čemu se radi, recepcionerka mi je pokazala fotografije na kojima se vidi da je beli peškir sada prožet crvenom nijansom na nekoliko mesta.

Na konstataciju da i kod kuće perem kosu i da mi takođe ostaju fleke, koje se lako peru, odgovorila je da to u njihovom hotelu nije tako i da im je za to potrebno posebno pranje koje se dodatno plaća, a to pada na trošak gosta koji je napravio štetu.

 Nova pravila

Nemajući uopšte nameru da im nadoknadim štetu, odgovorila sam da je bilo neophodno da ako već toliko drže do nivoa svojih hotelskih usluga, onda su o tome morali da me obaveste pri prijavljivanju u hotel ili makar da me onaj ko je fotografisao peškire u sobi upozori da to ne ponavljam.

Dugo bi još trajalo ubeđivanje s šefovicom recepcije da se u celu priču nije uključio vodič i izneo samo neke primedbe na kvalitet usluga u tom poznatom svetskom lancu hotela.

Ali, džaba. Svoje greške ne priznaju, a tuđe ne praštaju, pa su tako uzeli podatke od vodiča i kopiju pasoša i rekli mu da ukoliko ne uspeju da skinu fleke od crvene boje kose, da će on morati da nadoknadi štetu kada naredne nedelje s novom grupom gostiju iz Srbije dođe u isti hotel!

Cela priča nije, naravno, mogla ni na koji način da pokvari utiske boravka u Maleziji, ali jeste apel ženama farbane kose da znaju da su to nova pravila koja važe u ovom delu sveta i da možda ponesu neki obojeni peškir od svoje kuće. Jer upravo smo tu opomenu dobili i u hotelima na Baliju, što je bilo na kraju krajeva i dobro, da se ne bi ponovila neprijatnost iz Kuala Lumpura.

Iako bi većini na pomen Malezije i njegovog glavnog i najvećeg grada Kuala Lumpura prva asocijacija bila soliteri, neboderi, palate, sparno vreme – nije samo to, jer je na 35 kilometara odatle obala Malajskog poluostrva. Tu turisti, osim moderne arhitekture, mogu da vide i posete džamije, crkve, indijske hramove i kineske pagode.

Kvartovi male Indije i kineske četvrti pripadaju arhitekturi 19. veka, a u delu grada koji se naziva Golden triangl nalazi se najveća atrakcija grada – Petronas kule visoke 452 metara, koje spadaju u jednu od najviših građevina na svetu.

Kule su povezane mostom (Skybridž) na 41. i 42. spratu koji je otvoren za javnost. Gotovo da nema turista, a milioni su ih na ulicama, da se ne popnu da iz radoznalosti pogledaju s ove visine u tuđi stan ili mahnu onima koji se kupaju u komšiluku na krovu oblakodera jer su mahom tu smešteni bazeni i u hotelima i u soliterima.

Oni koji bi da se maknu do stakla i solitera mogu, umesto liftom, peške da se popnu do Batu Kejvsa – najvećeg hinduističkog svetilišta Malezije koje se nalazi u pećini. Da bi se do njega došlo, potrebno je preći gotovo 280 stepenika.

Na ulazu u pećinu nalazi se statua indijskog boga rata Murugana visoka 42 metra. To je ujedno i mesto gde se održava jedan od najvećih hindu festivala Taipusam.

Turistima koji nisu u kondiciji penjanje će dodatno „otežavati” čopori majmuna malih i malo većih koji traže osveženje. Pa tako iz ruke turistima uzimaju flašicu vode, obore je na stepenike i piju. Ili vam skidaju naočare, jer im se ne sviđaju na vašem licu ili jednostavno dok se penjete samo skoče na vaš ranac na leđima i traže da ih ponesete do vrha pećine, da ne pešače.

Oni koji vole da razgledaju, imaju priliku da posete i Masijid Jamek džamiju, staru i novu kraljevsku palatu, kineski hram Tean Hou, nacionalni spomenik, nacionalnu džamiju. Grad je poznat i po šopingu i cenkanju. Svaka prodaja im je kažu „sefte” i svako od njih će novcem koji dobije od prodaje da maše po robi u nadi da će biti još više para.

U danima koji prethode festivalu ulice su pune tezgi na kojima se prodaje sve što pomislite da kupite, od školjkica i pištolja na vodu do ručno rađenih maski i njihove nošnje.

Zanimljivo je da se ispred svake radnje, hotela, hrama, tezge na ulici svakog dana u malim pletenim korpama pale mirišljavi štapići posuti s puno svežeg cveća kako bi se terale nečiste sile.

Standard u Maleziji, čini se, može da se čita po arhitekturi. Zna se ko živi u luksuznim apartmanima oblakodera, a ko u kineskoj četvrti… Ono što ih ne razlikuje jeste što su i jedni i drugi nasmejani, predusretljivi i bar po onome što se može videti na ulici – vrlo vredni.

U Kuala Lumpuru mnogo se i sada gradi i radnici su tu, čini se, danonoćno. Fascinantno je da su u toj gomili stanovnika, ali i turista iz svih krajeva sveta parkovi, klupe, česme besprekorno čisti. Parkovi se, mahom, nalaze između oblakodera i šoping molova i stvarno su pluća grada. Vegetacija je nestvarna. Tamo čak i pojedine vrste orhideja, koje većina domaćica mazi i pazi u svojim domovima u Srbiji, raste iz drveta.

Fascinira i napis na jednoj od tabli u parku u centru grada na kojoj piše da je pušenje zabranjeno i da onaj ko prekrši mora da plati novčanu kaznu ili ide u zatvor dve godine.

Za one koji bi da pazare firmiranu garderobu, mogu da biraju gde će jer ima na desetine luksuznih tržnih centara i čuveni Central market u kineskoj četvrti gde mogu da se kupe suveniri i autentični malezijski nakit.

Kad sunce zađe, provod se nastavlja u Bukit Bintang aveniji koja je poznata po dobrom noćnom provodu.

Oni koji ne bi da sede u restoranima u Kuala Lumpuru,  postoji i veliki otvoreni market hrane.

 Sladoled na licu mesta

S prvim sutonom mali kamioni na kojima se sprema kineska, vijetnamska, indonežanska, evropska hrana, pravi domaći sladoled i peku palačinke počinju prodaju. I dok je za ovdašnje stanovništvo to omiljeno mesto što zbog ukusa i mirisa, a što zbog vrlo povoljnih cena, turisti se u početku snebivaju, jer ne znaju da li je sveže i kako će im reagovati stomak. Ali kada vide kako domaći kusaju, ne mogu da ne probaju. A da je sve kao u restoranu potvrda je da se niko iz grupe, u kojoj nas je bilo 13, nije požalio ni na kakve stomačne ili želudačne probleme. Dakle, prste da poližeš.

Većini je zanimljivo i pravljenje sladoleda na licu mesta. Iako ima i onih na štapiću, domaći sladoled od voća se cedi. Zamrznuti delovi voća stavljaju se u kalup koji polako počinje da drobi voćku i prelazi u tečno gusto stanje. Pa je sladoled od dragona em jarko crvene boje, em sladak kao preliven medom, a u stvari je bez trunke zaslađivača bilo kojih. Takav sladoled koji jedva možete da pojedete, iako je reč o samo jednoj kugli, košta 70 dinara preračunato u našu valutu.

Taksi i motor taksi je najčešće prevozno sredstvo. I tu ima dosta cenkanja. Pa će vas vožnja u rashlađenoj limuzini koštati oko 1.200 dinara za 25 kilometara razdaljine, a motorčetom oko 450 dinara.

 Krunski dokaz

Apel ženama farbane kose da u pojedinim hotelima važe nova pravila – ukoliko im boja kosa ostane na peškiru, moraće da nadoknade štetu.

Simbol grada

U delu grada koji se naziva Golden triangl nalazi se najveća atrakcija grada – Petronas kule visoke 452 metara, koje spadaju u jednu od najviših građevina na svetu

Peške do vrha hindu hrama

Oni koji ne bi liftom da obilaze nebodere mogu peške da se popnu do Batu Kejvsa – najvećeg hinduističkog svetilišta Malezije koje se nalazi u pećini. Da bi se do njega došlo, potrebno je preći gotovo 280 stepenika.

Na ulazu u pećinu nalazi se statua indijskog boga rata Murugana visoka 42 metra.