Koža jedna, bolesti mnogo

I oni bez lekarske diplome skloni su da olako postave „dijagnozu” gotovo svake promene na koži, crvenila, rane, kraste, praćene svrabom, suvoćom…Uostalom mnoge kožne bolesti liče jedna na drugu, pa se postavlja pitanje kako i sami specijalisti razlikuju oboljenja.

– Teško je, ali ne i nemoguće razlikovati psorijazu, ekcem i dermatitis – spremno odgovara primarijus dr Gorana Isailović, dermatolog.

Zato čitaocima „Magazina” objašnjava osnovne karakteristike i način lečenja ova tri oboljenja.

Psorijaza pod kontrolom

Za psorijazu koju u narodu nazivaju ljuskavica, karakteristična je pojava ljuski na koži i obično ne svrbi mnogo. To je genetska, nasledna bolest. U 17 odsto slučajeva kada jedan od roditelja ima psorijazu naslediće je potomak ili u 60 odsto ako bolest imaju oba roditelja. Gen za psorijazu ima oko deset odsto stanovnika, ali se bolest, na sreću, ispolji kod dva procenta tih osoba.

Obična psorijaza uglavnom se pojavljuje na laktovima, kolenima, šakama, koži glave, noktima, ušima. Postoje oblici psorijaze koji zahvataju prepone, pazuh, genitalnu regiju. Poznati su i vidovi koji donose promene raširene po čitavoj koži u obliku geografske karte ili u vidu kapljica kao i promena veličine novčića po čitavom telu. U najtežim slučajevima zahvaćeni su i zglobovi.

– U nekim slučajevima psorijaza se javlja na tabanima i dlanovima i tada veoma liči na ekcem. Postoje i oblici s pojavom gnojanica (pustula) koji se nazivaju pustulozna psorijaza. U težim oblicima može zahvatiti čitavu kožu i tada je to eritrodermija. Najteži oblici psorijaze danas se leče i kod nas biološkim lekovima, koji su veoma skupi, ali efikasni. Propisuju se na teret zdravstvenog osiguranja – kaže dr Gorana Isailović.

Ona podseća da ova bolest nije zarazna, kao i da se ne može izlečiti, ali obolelom se u velikoj meri može pomoći takozvanim „zaključavanjem” gena – uprkos postojanju gena, neće doći do ispoljavanja bolesti na koži.

Ali postoje i suprotne situacije: gen često umeju da „otključaju” stres, bakterijska, virusna ili gljivična infekcija.

– Često se sreće oblik sebopsorijaze gde je okidač za „otključavanje” gena jedna gljivica, koja izaziva seboroični dermatitis na koži lica, tela i skalpa (poglavina) i često se viđa na obrvama i trepavicama, spoljnom ušnom kanalu, a uz to, izrazita je pojava peruti. Svi ovi simptomi znatno se ublažavaju preparatima za lečenje gljivica – objašnjava doktorka Isailović.

Ona podseća i da ishrana takođe ima veliki značaj u prevenciji ispoljavanja psorijaze. Tako, na primer, Eskimi, koji se hrane sirovom ribom severnih mora – s omega 3 masnim kiselinama, nemaju ispoljenu psorijazu iako mogu imati gene za psorijazu. Nije poželjna ishrana s visokim sadržajem šećera i masti, belog brašna, belog krompira, svinjetine, crvenog mesa, glutena, paradajza i patlidžana. Osobe koje imaju probleme s psorijazom treba da izbegavaju soju i energetska pića.

Blaži slučajevi psorijaze mogu da se leče lokalno, upotrebom kortizonskih preparata na biljnoj bazi i katrana ili derivata vitamina De (kalcipotriol). Pomaže i sunčanje, fototerapija.

Neki lekovi pogoršavaju psorijazu ili dovode do njene pojave i to su, po rečima naše sagovornice, lekovi iz grupe beta-blokatora, neke tablete za povišeni pritisak, steroidi.

Ekcemi i kontaktni dermatitisi

Ekcem, koža koja „ključa”, predstavlja široku paletu bolesti. Može da se govori prvo o takozvanom konstitucionalnom ekcemu koji se javlja oko 40. dana po rođenju beba pa se zato u narodu i naziva firciger ili dečji ekcem na obrazima, a zatim se seli na pregibe ruku, nogu i vrata. Karakteriše ga izrazita suvoća kože i svrab. Kožne promene vremenom postaju blaže. Osnova terapije je u što manje pranja kože i što više mazanja odgovarajućim preparatima i do 14 puta nedeljno.

Pored ovih kožnih oboljenja koja su uslovljena nasleđem, postoje i bolesti kože iz grupe ekcema koje uzrokuju agensi iz spoljne sredine. To su takozvani kontaktni dermatitisi, koji mogu biti alergijski ili iritantni, toksični. Kod prvih, alergijskih najvažnije je da se utvrdi uzrok, odnosno alergen koji dovodi do nastanka bolesti. Za to se koriste takozvani peč testovi ili epikutani, specijalni flasteri koji se lepe na leđa i skidaju posle 48 sati. Ukoliko je test pozitivan, terapija se sastoji u sprečavanju kontakta s tim alergenom.

Kod kontaktnog iritantnog dermatitisa do promena na koži dolazi kada se koža dugo izlaže iritansima kao što su deterdženti, razna sredstva za čišćenje. Primer su „izgužvani” prsti kod radnica koje stalno kvase ruke, ali ova pojava nije retka ni kod domaćica, žena koje ne nose rukavice, a ruke izlažu iritantnim deterdžentima i preparatima za otklanjanje fleka, kamenca. Terapija se sastoji u nezi i zaštiti kože, uz što manje pranja i mazanja zaštitnim kremama i nošenje pamučnih rukavica, preko kojih se navuku PVC.